Трансплантацију уче од најбољих

Протекле недеље Београд је угостио чувене трансплантационе хирурге. Турски лекар Јаман Токат је предавањем о трансплантацији јетре са живог донора постао гостујући професор Медицинског факултета у Београду. Предавање је одржао и један од најбољих лекара у свету за трансплантацију плућа, Валтер Клепетко.

Тридесетогодишњи Немања је ових дана поново у Бечу, на контроли. Дуго је боловао од цистичне фиброзе, његова плућа су из године у годину слабила, да би у мају радила са мање од петине капацитета.

Први је пацијент из Србије који је о трошку Републичког фонда отишао на трансплантацију плућа у иностранство.

"Одлично се осећа, шест месеци је прошло, вози бицикл, хода два сата дневно. Води потпуно други живот", рекла је Немањина мајка Весна Алексић.

Лекари, представници Министарства здравља, студенти, лекари и Немањина мајка пратили су у четвртак на Медицинском факултету предавање чувеног Валтера Клепетка.

Гост Београда води један од три највећа центра за трансплантацију плућа у свету. Примењују методу која се сврстава у једну од најбољих медицинских иновација.

Професор Валтер Клепетко са АКХ клинике у Бечу каже да је реч о новој техници која регенерише оштећена плућа.

"Захваљујући њој, готово 40 одсто плућа донора која није било могуће искористити - сада ће бити трансплантирана. Процедура подразумева тзв. прање плућа. За четири до шест сати плућа су поправљена, захваљујући специјалним течностима које се упумпавају кроз крвне судове", рекао је Клепетко.

Наша земља је још далеко не само од примене те технике, већ и од трансплантације плућа, па ће грађани којима је та интервенција неопходна одлазити и даље у АКХ клинику. Тамо ће о трошку државе од наредне године ићи и они којима је неопходно срце.

"Планирамо да крајем јануара потпишемо твининг договор са АКХ болницом. Мислим да смо административне препреке пребродили", рекао је државни секретар у Министарству здравља професор Владимир Ђукић.

Вршилац дужности директора Клиничког центра Србије Миљко Ристић каже да трансплантације бубрега, јетре и срца имају приоритет.

"Министарство здравља је то ставило у неки свој план рада, и омогућило је значајна средства да се екипе које су везане за све ове сегменте пошаљу на едукацију у један од европских или америчких центара", каже Ристић.

У Србији на трансплантацију бубрега, јетре, срца и рожњаче чека око 2.000 грађана.