Више мобилних телефона него становника

Држава годишње од телекомуникација убира износ у висини шест одсто бруто домаћег производа. У свету смо међу првима по броју корисника мобилних телефона и мобилног интернета. Оператери се такмиче у пружању нових услуга и уређаја за коришћење интернета. Најбржи интернет код нас очекује се већ следеће године.

У Србији у просеку три телефона иду на два становника. Према подацима Међународне телекомуникационе уније, по употреби интернета путем мобилних телефона Србија је на 30. месту од 173 рангране земље.

Стручњаци то објашњавају добрим законским оквиром за увођење интернета великих брзина, али и спремношћу мобилних опратора да те могућности искористе.

Држава годишње од телекомуникација убира приход од 1,6 милијарди евра, што је шест одсто бруто домаћег производа.

Мобилни оператери се такмиче у пружању нових услуга и уређаја за коришћење широкопојасног нета. 

Дан после светске премијере, код нас је стигао најбржи мобилни телефон на Виндоуз 8 платформи.

"Подржава чак 42,2 мегабита протока, брзину на три-ге мрежи коју ми тренутно користимо у Србији, каже Продукт менаџер "Ха-Те-Цеа" Марко Савковић додајући да сва три оператера подржавају ту мрежу.

Конкуренција тера наше телекомуникационе компаније да раде на побољшању квалитета мреже.

"То за наше кориснике значи до 10 пута веће брзине сурфовања што је велики напредак за корисничко искуство. Оно што је раније захтевало неко дуже време преузимања са интернета сада је на вашем уређају у секунди или две", овјашњава директор мреже у Телекому Србија Филип Банковић

Држава је препознала интерес у развоју телекомуникација и усвојила план који је основ за увођење Ел-Ти мреже брзог интернета.

"Усвајањем новог плана намене коришћења радио-фреквенцијског спектра стварају се услови да се на нови начин користи спектар и да се на тај начин омогући оператерима да користе четврту генерацију мобилне телефоније", истиче директор РАТЕЛ-а Милан Јанковић.

Само у прошлој години од извоза програма смо зарадили смо 200 милиона евра.

Директор продаје у Мајкрософту Срђан Старовић каже да се већим прихватањем нових технологија, уређаја и софтвера ствара добра основа за комерцијализацију.

"Другим речима, за инвестицију страних фирми у Србији, али и за такозвани извоз софтвера. Да локални програмери крену да се баве извозом апликација за рецимо Виндоуз 8", додаје Старовић.

Најбржи интернет можемо добити већ следеће године, али ће та инвестиција зависити од исплативости, односно процене економске моћи наших грађана.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом