Подршка стручњака у тешким тренуцима

Наши здравствени радници обучавали се за рад са најтежим пацијентима у Америци. Међутим, да би стечено знање успели да примене у нашој земљи и закон о здравственој заштити треба да препозна важну улогу палијативне медицине.

Психијатара из Крагујевца и медицинску сестру из Београда везује жеља да коначно и у Србији почне примена палијативне медицине. Због тога су ишле на усавршавање у Америку.

Како истиче психијатар, професор Драгана Игњатовић Ристић, са Медицинсог факултета у Крагујевцу, човек не треба и не сме да трпи бол и додаје да је то једна од првих порука са којом су се сусрели у Америци.

Радмила Јазић, главна сестра Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса", каже да нам недостаје то што понекад не умемо да разговарамо о смрти, што је пацијетнима неопходно, као и њиховим породицама.

На питање да ли стечено знање сада могу да примене - индиректно одговарају да се амерички и српски закони о здравственој заштити разликују.

У Америци закон о здравственој заштити препознаје термин несврсисходног лечења док наш закон то још увек не препознаје.

"У Србији у којој је здравствени систем осиромашио, несврсисходно лечимо велики број пацијената - односно дају им се и хемиотераопија, трансфузија, чак и моноколонска антитела и онда када ми знамо да им неће помоћи", објашњава Јазићева.

Оно што их посебно погађа јесте патња пацијената, а још више понашање њиховог окружења.

"Мене као терапеута и као особу која је имала слично искуство највише погађа неосетљивост на људску патњу - то је нешто што постоји у нама са чим смо рођени и за шта нам није потребна никаква посебна едукација. Само уво и срце да чујете проблем", истиче професорка Игњатовић Ристић.

Колико је палијативна медицина важна потврђује податак да је у двадесет хиљада породица у Србији неко од укућана неизлечиво болестан.