САНУ у потрази за подмлатком

На прошлонедељним изборима, Српска акдемија наука и уметности постала је богатија за 13 чланова, док су 22 академика добила статус редовних чланова.

Најмлађи редовни члан САНУ, композиторка и професорка на Музичкој академији у Београду Исидора Жебељан, рекла je да ју је у "кућу бесмртних", како називају Српску академију наука и уметности, спонатно увела њена преданост музици.

"Врло сам захвална богу што нисам ни била у позицији да ми то буде нешто што желим и што ми је ужасно важно, ја сам једноставно увек много радила. То сам наследила од својих родитеља и претпостављам да је то разлог", објаснила је Жебељан.

Настојањима Академије да се подмлади не иде у прилог чињеница да је на овим изборима примљено 13 чланова, најмање у последњих десет година.

"Не постоји нека генерална брана за младе људе, мени се чини, једноставно та чињеница да су наука и уметност код нас потпуно маргинализоване у нашем друштву одсликава се и на ту неку понуду. Не кажем да нема људи већ да их има мање него што их је некада било", додала је Жебељан.

То мишљење деле и они који су дуго у Српској академији наука и уметности. Подмладак, кажу, понекад фасцинира квалитетом, али понекад и разочара.

"Има људи који су онако слаткоречиви а онда видите да је тај производ слаб и онда се питате де ли сам ја погрешио или ме је он можда обмануо?" рекао је академик и потпредседник САНУ Никола Тасић.

Како у животу, тако и у Академији, старији и млађи не могу једни без других.

"Мислим да је погрешан став који а приори почиње од Академије као збира старих људи јер не морају они да буду ти који ће давати продукт већ они бирају сараднике, осмислили су тело, дали смернице и они из другог плана дозвољавају да ти млади људи остварују своје успехе", додао је Тасић.

Српска академија наука и уметности сада има 172 члана - 109 редовних и 63 дописна. Од прошлих избора 2009. године преминуо је 21 академик.