Све, све, али занат!

Сваке године, хиљаде незапослених, међу којима су најбројнији правни и економски техничари и свршени гимназијалци, преквалификују се и промене професију како би лакше дошли до запослења. У последње четири године све је већа заинтересованост за додатне курсеве и вештине при народним универзитетима.

"Све све, али занат!", стара народна крилатица и даље важи. Незапослени у Србији, без обзира на професију, најзаинтересованији су за обуке за грађевинска занимања, попут тесара, кранисте, заваривача, зидара.

По популарности следе занати за улепшавање, масажу, фризера, и обуке за куваре, посластичаре, пекаре. Хиљаде људи додатне вештине сваке године изучи у неком од народних универзитета. Тренутно, најпопуларније је књиговодство.

"Већ приликом одабира занимања којим би се они бавили након завршетка и стицања сертификата код полазника постоји неко усмерење, значи да су већ пронашли место где би касније могли да раде. За књиговодство, занате и негу лепоте углавном се пријављују кандидати који су завршили средњу школу, а на језицима имамо и кандидате са високом школом", рекла је Ивана Бојовић Ивковић са народног универзитета "Божидар Аџија".

Програми за преквалификацију Националне службе за запошљавање највише се односе на администрацију, затим на машинство и обраду метала и грађевинарство.

Служби за запошљавање се, осим незапослених, често обраћају и послодавци како би обезбедили адекватне кадрове.

Ове године у програме преквалификације и доквалификације укључено је око 3.000 људи.

Директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић рекао је да су људи који имају мање школе спремнији да се дошколују или преквалификују, док су људи који имају факултете "спремнији да долазе на додатне обуке као што су обуке за рад на рачунару, стране језике и различите вештине које су важне, менаџерске вештине и вештине комуникације".

У Србији је без посла око 750.000 људи.

За додатне обуке, најзаинтересованије су жене и млађи од 35 година.