Неопходна примена медијске стратегије

Европска унија ће дати наредне године године милион и по евра за спровођење медијске стратегије у Србији, најавио је заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Адријано Мартинс.

Завршног дана конференције Ајрекса и Ју-Ес Ејда о 15 година развоја независних медија у Србији, Мартинс је нагласио да треба што пре применити медијску стратегију и да то не би требало да успори ни редефинисање тог документа које је у току.

Мартинс је подсетио је да је претходна Влада Србије донела медијску стратегију и да је то изузетан напредак јер, како је навео, тај документ садржи кључне визије које ће омогућити унапређење медија и јачање њихове улоге у друштву.

"Сви подржавамо напоре Владе Србије за превазилажење отпора према медијској реформи", рекао је Мартинс и додао да ЕУ сваке године медијима даје знатна средства за промовисање истраживачког новинарства.

Вршилац дужности шефа Мисије ОЕБС у Србији Пола Тиде рекао је да ће и ОЕБС наставити да пружа подршку Влади у спровођењу медијске стратегије.

"Наставићемо заједнички са Владом Србије да радимо на изради прописа, наставићемо да радимо са новинарима, на њиховој одбрани и развоју вештина за истраживачко новинарство", нагласила је Пола Тиде.

Тиде је подсетила да су се у последња три месеца догодила три напада на новинаре у Србији и указала да је за рад новинара битно да им нико не прети.

На скупу у Београду је оцењено да су главне препреке сопровођењу медијске стратегије влсништво државе у медијима и проблем финансирања медија.

"Желимо да се држава одрекне власништва у медијима и да финансирање медија буде транспарентно, како би добили кључну улогу у демократизацији друштва", рекла је Пола Тиде.

Учесници полемике су закључили да свет улази у еру у којој ће конзументи вести истовремено бити и произвођачи информација.

Значај друштвених мрежа 

У оквиру панела о значају социјалних медија за новинарску професију, уредник Би-Би-Сијевог информативног портала Стив Херман истакао је да новинари не могу бити свуда и не могу знати све, напомињући да британски Јавни сервис има тим од 20 људи који су специјалисти у претраживању социјалних мрежа и проверавају поузданости тако прибављених информација.

Једна од највећих контроверзи извештавања на основу коментара или мултимедијалних садржаја на друштвеним мрежама јесте питање истинитости садржаја, а у оквиру панела је приређено и неколико демонстрација начина на који се могу проверити извори и аутентичност неког анонимног информативног садржаја.

На панелу је закључено да медији који не желе да постану "диносауруси", морају хитно усвојити стратегије коришћења и евалуације материјала са друштвених мрежа и комуницирања са публиком посредством њих, јер реч је о свепрожимајућем друштвеном тренду који се не може занемарити.

На конференцији је размотрена и ситуација на медијском тржишту у Србији, пре свега у области оглашавања, због начина на који се то питање одражава на финансијску зависност односно неависност медија.