Нема места за негу дементних особа

У току је израда регистра особа оболелих од Алцхајмера и других видова деменције. Процењује се да је дементна свака десета особа старија од 65 година. У поодмаклој фази болести, те особе морају да буду под сталним надзором.

На први симптом, заборавност, обично се не обраћа пажња. Када почну да се дешавају озбиљније ствари, болест је обично у поодмаклој фази.

Колико је то озбиљан проблем, знају само они који у свом окружењу имају тако болесну особу. Било је случајева да дементна особа изађе из куће и никада је породица не пронађе.

Душица Јоксимовић, чија мајка болује од Алцхајмера, каже да мајку није могла саму да остави саму ни да оде у продавницу и додаје да не може нормално да се живи.

"Она није могла да се контролише сама, све ставља у уста, било шта што је на столу. То не може да се издржи, да једна породица функционише нормално", објашњава Јоксимовићева.

Заблуда је да је заборавност саставни део старења, кажу лекари. Ако особа не памти новије догађаје, не може да се сети предмета или особа које су јој блиске, то су упозоравајући знаци.

Психијатар Славица Голубовић каже да још увек не постоји излечење, али препарати могу да успоре напредовање болести.

"Због тога је значајно да се болест открије што раније и да се са терапијом почне што пре, јер онда особа има већи квалитет живота неко дуже време, што мислим да јесте циљ", каже Голубовићева.

За особе које морају да буду под сталним надзором, најбоље решење је старачки дом, ако породица није у могућности да о њима непрестано брине. На посебном одељењу за дементне, у дому на Бежанијској коси има места за 62 особе.

"Људи не знају како да се суоче с проблемом који имају код куће, тако да дођу на смештај када то буде у некој крајњој фази, када не могу да нађу решење за себе и своје сроднике", каже Гордана Плејо из дома на Бежанијској коси и додаје да је листа чекања је велика и да је стално пуно.

Овако уређених простора има још у само неколико домова у Србији. У Министарству рада запошљавања и социјалне политике кажу да то није довољно.

"Наше установе ће у наредном периоду прилагођавати своје постојеће капацитете оболелима од деменције. То не захтева велика улагања. Захтева посебну едукацију запослених јер се са оболелима од разних видова деменције мора посебно радити и обратити посебна пажња", каже државна секретарка у ресорном министарству Бранкица Јанковић.

Протеклих година било је злоупотребе, приликом смештаја дементних особа у приватне домове, па су неке од тих установа затворене. Контрола домова ће у будуће бити много строжа.

Ускоро почиње и процес лиценцирања, тако да они који не испуњавају предвиђене стандарде, неће моћи ни да пружају ту услугу.