Свет на пет екрана

Друштво у којем живимо креће се постепено ка моделу који се у Европи популарно назива "свет на пет екрана", што се односи на све чешће коришћење телевизије, компјутера, конзола за игрице и мобилних уређаја, као што су паметни телефони и таблети.

При томе су мобилни телефони постали значајан начин за дистрибуцију игрица, вести и музике и једна су од најбрже растућих форми за обезбеђивање таквих садржаја и сличних услуга.

Најновији подаци Европске уније показују да је после телевизије, Интернет постао други омиљени извор вести.

Ти подаци показују и да се генерално опадање продаје новина не подудара са дигитализацијом, јер је у највећем броју случајева почело раније, што због промене модела потрошње, што као резултат конкуренције на тржишту, која је ограничила профит и смањила цене.

Штампа, међутим, и даље остаје главни извор прихода за новинске издаваче, јер је приход од дигиталног оглашавања, упркос сталном расту, у 2010. години на светском нивоу износио само седам одсто.

Иако генерално издаци за рекламе између 1997. и 2012. године показују у просеку раст од 37 одсто, оглашавање у новинама имало је у том периоду негативан раст од - 7,8 одсто, што указује да се новински сектор суочава са струкуралним и озбиљним опадањем прихода од оглашавања.

Опадање прихода од оглашавања на телевизијама и интернету, с друге стране, вероватно је највише резултат смањивања буџета за оглашавање због економске кризе, а не због мање публике или преусмеравања буџета за рекламе другим медијима.

У медијима и медијском сектору пословна пажња се преусмерава са производње садржаја на његову дистрибуцију.

Сектор који обухвата светске телекомуникације, медије и нове технологије, вреди 920 милијарди евра и у просеку бележи годишњи раст од осам одсто у периоду од 2006. до 2010. године.

Подаци које је објавила Европска комисија показују и да слаби водећа позиција ЕУ на укупној светској медијској сцени.

Приходи из дигиталних извора

Док је 1988. године ЕУ имала пет од 15 водећих медијских компанија у свету, 1998. имала их је четири, а 2008. године само три.

Очекује се и да ће интернет сектор до 2015. године забележити раст од 13 одсто.

Према подацима Европске комисије, дигитализација је повећала продају књига, па је потрошња на електронске књиге сваке године у периоду од 2006. до 2010. године удвостручена, али је и даље на нивоу од само три одсто од укупне продаје књига у свету.

Истраживања су показала да се, у просеку, 70 одсто снимљене музике у САД, Великој Британији, Француској и Немачкој, као четири највећа тржишта музике широм света, користи путем интернета или неке друге дигиталне форме.

Ипак, приходи од дигиталних извора у тим земљама износе само 35 одсто од укупне продаје снимљене музике.

Како се истиче, европска издавачка индустрија је највећа на свету и одухвата укупно 83.472 фирме.

Најбројнији подсектори у овој области су, према броју фирми, издавачи књига (31.813 фирми или 38,1 одсто) и издавачи журнала и магазина (18.975 фирм или 22,7 одсто).

Издавачи дневних новина су најмањи подсектор, будући да у 27 земаља ЕУ има само 9.006 фирми из те области, или 11 одсто од укупног броја издавача.