Превенцијом против можданог удара

Светски дан борбе против можданог удара, болести која је други узорчник смрти и први узрочник инвалидитета људи у свету, обележава се у понедељак. Док у развијеним земљама број таквих болесника опада, у Србији расте, а међу њима је све је више младих, сваке године око 2.500 младих особа доживи мождани удар.

У Србији сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а на сваки сат једна особа умре. Годишње, мождани удар однесе четрнаест хиљада живота. 

Гостујући у Дневнику РТС-а професор Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије каже да мождани удар у својој клиничкој феноменологији, односно у свом клиничком испољавању може да узме облик скоро сваког неуролошког обољења и других соматских обољења.

"Причамо често да ови пацијенти пријављују главобоље, несвестице, умор, утрнулост половине тела, утрнулост половине лица, пролазне сметње вида, све су то премониторни знаци који указују да се дешава нешто са можданом циркулацијом", каже Раичевић.

Према његовим речима, сами пацијенти, а не ретко и струка овим симптомима не дају адекватан значај па се изгуби се драгоцено време за дијагностику и за помоћ у времену када може много више да им се помогне него кад се мождани удар деси.

Раичевић је објаснио да је акутни исхемијски мождани удар, инфаркт мозга последица зачепљења крвног суда, док је је код хеморагијског можданог удара он последица пуцања крвног суда.

"Оба клиничка испољавања су ургентна неуролошка стања и ургентна медицинска стања и ми последњих 20 година имамо могућност да лечимо ове болеснике. Тромболитичка терапија може се применити ако болесници дођу у првих четири и по сата од почетка клиничке феноменологије. Међутим, боље је рећи да дођу у првих три сата од испољавања клиничке феноменологије", каже Раичевић.

Раичевић објашњава да резултати досадашњих истраживања и досадашња искуства показују да су резултати у побољшању неуролошког дефицита много бољи ако се терапија да што брже.

Неуролози Србије имају значајна сазнања и вома су добро оспособљени за примену тромболитичке терапије, а на територији Србије постоји 16 центара који могу да дају тромболитичку терапију.

"Друштво неуролога заједно са Министарством здравља ће радити на проширењу мреже ових јединица јер и даље имамо делове Србије из којих пацијенти због транспортних разлога не могу да дођу у првих три до четири и по сата да би добили облик терапије", каже Раичевић. 

Према његовим речима, српска неурологија лечи мождани удар по светским стандардима укључујући и нове неуроваскуларне технике.

"Оно што ми као друштво и као наука можемо да урадимо много више је на пољу превенције", каже професор.

"Ако би компелментарно и суштински направили превенирање хипертнезије, шећерне болести и поремећаја промета материја масти и холестерола, могао би се преполовити број болесника са можданим ударом", каже Раичевић.

Мождани удар је последица с једне стране поменутих фактора ризика, каже Раичевић, а затим пушење, гојазност, злоупотреба психоактивних сусптанци, раније непознати фактори ризика скривена срчана обољења, поремећај коагулације.

"Начин дијагностике и лечења се много променио, тако да се мождани удар не лечи једнаком мером, него је сваки пацијент прича за себе", рекао је Раичевић.