Одакле је изашла батина?

Родитељи у Србији све мање примењују физичко кажњавање као васпитну меру, али је то и даље веома заступљена метода, показују најновија истраживања УНИЦЕФ-а. Пре пет година чак 58 одсто родитеља признало да туче децу, а данас тај васпитни стил примењује 37 одсто.

Када родитељи остану без правих речи и стрпљења сваки трећи родитељ користи батине као васпитну меру, показују подаци.

Мишљења родитеља се разликују. Има оних који су уверени да је батина изашла из раја, али и оних који сматрају да се проблеми решавају без батина - разговором и разумевањем.

"Морам да признам, понекад неки шамар, али нису то тешке физичке казне", каже један од родитеља.

Забране и разговор су добре васпитне методе, кажу психолози. А ако је физичко кажњавање забрањено у школи и у институцијама социјалне заштите, зашто га не забранити и у породици, пита заштитница права детета.

Заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић Орландић каже да батина може само тренутно да заустави неки догађај, али дугорочно прави велику штету детету у емоционалном и физичком смислу - оставља трагове, бол на телу, у души.

Насупрот ставу да физичко кажњавање има бројне негативне и трајне последице, има стручњака који сматрају да ударац по туру није криминал, већ да је у неким ситуацијама неопходна мера у васпитању детета.

Психолог Зоран Миливојевић каже да када је дете веома мало и неразумно и када објашњена не помажу, бол је оно због чега дете памти неке поруке.

"Друга ситуација је када је дете насилно према другој деци, животињама или родитељима. И још једна ситуација која се повремено појављује јесте када дете игнорише или не прихвата све друге казне", објашњава Миливојевић.

У Европи су до сада 23 земље законом забраниле физичко кажњавање деце, док друге такав начин васпитања санкционишу судским одлукама.

У Србији више од 80 одсто младих мисли да се деци може указати на штетно понашање и без батина, 63 одсто сматра да се деца батинама уче страху, а не разумевању.