Без системског кршења људских права

Канцеларија Владе Србије за људска и мањинска права представила је извештај о стању у тој области који ће у јануару у Женеви разматрати Савет УН за људска права. У Србији нема системског кршења људских права, иако постоје проблеми, а најугроженије су мањинске групе, избеглице и интерно расељени, рекао је директор Канцеларије за људска и мањинска права Душан Игњатовић. 

Поводом представљања извештаја о стању људских права у Србији током претходне четири године, Игњатовић каже да је међу приоритетима Србије и наставак усклађивања националних прописа с међународним обавезама у области заштите људских права. 

Владин извештај у ком се наводе области у заштити људских права у којима су направљени помаци или у примењене претходне препоруке, Савету Уједињених нација биће представљен у јануару следеће године. Такав преглед Србија је први пут правила 2008. године када је добила 24 препоруке, од којих је 18 и прихватила.

"Перцепција заштите права искључиво као последица обавезе према међународној заједници чини се да је нашла доста плодно тло у нашој јавности. Задатак свих који се људским правима баве је да се та погрешна слика о људским правима сузбије и да се шири свест о томе шта људска права заиста јесу и колико је њихова важност за демократски плуралистички поредак", каже Душан Игњатовић.  

Извештај који Србија подноси представници Уједињених нација и Мисије ОЕБС-а у Србији оцењују као "значајан документ".

"Тај извештај је вредан алат јер нам даје циљ, даје нам мапу. Србија је имала мање-више десетине порепорука на којима смо радили заједно са Владом и грађанима Србије како би они на њих реаговали. После четири године ми имамо прилику да известимо о томе шта је постигнуто и добијамо даље препоруке како би додатно појачали учинак Србије на пољу заштите људских права", рекао је Вилијам Инфанте, стални координатор УН у Србији.

Србија је до сада прихватила готово све препоруке Савета Уједињених нација за људска права, а као једна од препорука која није прихваћена наведен је предлог да Србија измени садашњи Закон о верским заједницама.