Сукоб интереса, препорука за разрешење

Агенција за борбу против корупције препоручила је разрешење директора Републичке агенције за просторно планирање Борислава Стојкова, јер је јавну функцију користио за стицање имовинске користи.

Како се наводи у саопштењу Агенције, против Стојкова је изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење.

Мера је изречена након што је Агенција сазнала да је Стојков као директор РАПП-а закључивао уговоре о пружању стручне помоћи на изради просторног плана. 

Након тога је решењима о образовању стручних тимова за пружање стручне помоћи на изради тих планова именовао себе за члана руководног тима, а потом је донео решења, којима је себи, као члану тима, утврђивао одређену новчану накнаду.

У поступку је утврђено да постоји зависност између јавне функције директора РАПП-а и посла у руководном тиму за израду планских докумената у оквиру те Агенције, коју функционер мора да избегава, тим пре што је у конкретном случају директор истовремено и члан руководног тима.

Стојков је доношењем наведених решења омогућавао себи да обавља послове члана руководног тима, чиме је стекао имовинску корист од 340.000, односно 450.000 динара.

Стојков је био дужан да писаним путем обавести Владу Србије и Агенцију за борбу против корупције о постојању сумње у сукоб интереса који у конкретној ситуацији има, а није то учинио.

Агенција је објавила и меру јавног објављивања одлуке о повреди Закона Златку Драгосављевићу, бившем државном секретару у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања. 

Како се наводи у саопштењу, по престанку јавне функције, Драгосављевић је именован у Одбор директора канадске компаније "Ерин Венчрс Инк", а да претходно није тражио сагласност Агенције, чиме је поступио супротно одредбама Закона о Агенцији за борбу против корупције.

Функционер коме је престала јавна функција, две године по престанку функције не може да заснује радни однос, односно пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међународном организацијом која обавља делатност у вези са функцијом коју је функционер вршио, осим по добијеној сагласности Агенције.

Законом је прописано да је функционер коме је престала јавна функција дужан да пре заснивања радног односа, односно пословне сарадње затражи сагласност Агенције, што Златко Драгосављевић није урадио, наводи се у саопштењу.