Анксиозност, болест модерног доба

Европски тренд, да се свака четврта особа током живота суочи са неким од психијатријских поремећаја, прати и Србија. Најчешће је стање страха и стрепње, односно анксиозност, а затим несаница и депресија. Зато је баш анксиозност - тема актуелног симпозијума Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије на коме учествује око 400 стручњака.

Осим што је све учесталија, анксиозност је све чешће праћена још неком болешћу. Најважније је потражити стручну помоћ и то на време. Лекови често нису довољни, па се пацијентима саветује и одлазак на психотерапије.

"Ја не могу да будем сигурна да и ми и моје колеге сиром Србије у домовима здравља и другим центрима здравствене заштите имају толико времена и могућности. Уверена сам да би било добро да се направе тимови који се састоје од психијатара, психолога и социјалних радника већ при домовима здравља, који би се бавили овим најучесталијим али и најизлечивијим поремећајима, континуирано од тренутка када се први пут јаве", рекла је директорка Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије др Нађа Марић Бојовић.

"Стање страха или анксиозности не спада у тешку психијатријску патологију као шизофренија или неке друге тешке болести. Међутим, у значајној мери знају да ремете квалитет живота, начин на који човек живи, ради и функционише у породици. Један од великих проблема анксиозних поремећаја је то што личе на потпуно уобичајено стање страха, размишљања и бриге међутим због тога људи често оклевају да се јаве терапеутима, психолозима и психијатрима и траже помоћ",  истакао је психијатар др Милан Латас.

Домаћа психијатријска струка не заостаје за праксом у иностранству. Ипак, стручњаци наводе да би пацијентима услуге терапеута могле да буду доступније.

"Психијатријске болести су код нас на жалост још увек стигматизиране. Поред тога, што има 900 психијатара, млад кадар је неопходан и мора га бити још више. Депресија ће тек бити фреквентна болест и 2020. ће бити по учесталости болести друга по онеспособљености за рад и у Србији и у свету. Колико год лекара да има, никад их довољно", нагласила је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Око 300 хиљада људи у Србији суочава се са неким од менталних поремећаја. У наредном периоду, ће се знатно више радити на њиховој превенцији, поручују из ресорног министарства.