Робертс: Потребан нови Берлински конгрес

Нови Берлински конгрес је неопходан, без обзира на то колико ће многима бити непријатан, изјавио је бивши британски амбасадор у Београду Ајвор Робертс, приликом представљања своје књиге "Разговори са Милошевићем".

"За све би било боље да се до овог става дође брзо, као неизбежног корака и без опирања, након 10-15 година застоја и сукоба", поручио је Робертс.

Обраћајући се присутнима у Сали "Слободан Селенић", Робертс рекао је да је, анализирајући разлоге који су довели до распада Југославије, понудио размишљања и о наредним корацима.

"Док сам анализирао разлоге који су довели до смрти Југославије понудио сам и размишљања о наредним корацима, узимајући у обзир неуспех Босне и Косова да постану нормалне државе", истакао је Робертс.

Робертс, који је као амбасадор боравио у Београду од 1994. до 1997. године је на основу педесетак сусрета са Слободаном Милошевићем написао књигу у којој износи мишљење које се прилично разликује од званичног Лондона чије је ставове као амбасадор заступао.

Књига, која је изазвала велико интересовање како медија тако и посетилаца, настала је пре скоро 15 година, нагласио је Робертс.

"Недуго по мом одласку из Београда, крајем 1997. године, користио сам одмор пре одласка на службу у Даблин и први нацрт књиге написао сам у Оксфорду", рекао је Робертс и додао да је нацрт начињен брзо, јер су сећања и утисци били свежи и допуњени белешкама, које је правио током разговора са протагонистима књиге.

Робертс је нагласио да је књигу желео да објави, док је занимање за Балкан било на врхунцу, али је Министарство иностраних послова Британије то одбило, све док је активни дипломата. Дозволу за објављивање је добио 2006. године, када се повукао из Форин офиса и постао директор једног колеџа у Оксфорду.

Како је тада радио на другој књизи, "Разговорима са Милошевићем" вратио се тек недавно и то након интервјуа са једним новинаром. Тада је књигу прерадио и допунио, додавши кризу на Косову, конференцију у Рамбујеу и последице свега тога.

Робертс је указао да је књига добила назив намерном позајмицом и прилагођавањем назива познате књиге "Разговори са Стаљином", коју је написао први источноевропски антикомунистички дисидент Милован Ђилас.

Постоје застрашујуће сличности између мрачног света Стаљинове Москве и Кремља са Милошевићевом Србијом, нагласио је Робертс. Бављење диктаторима и аутократама никада није лако, али зато постоје поруке које се морају извући из преговарања са онима који никоме не полажу рачуне и који не трпе неслагање људи у свом окружењу, објаснио је бивши амбасадор.

Без обзира колико је тога већ написано, не постоји много материјала написаног из перспективе некога ко је у небројено много ситуација морао да преговара о текстовима, нацртима споразума, да посредује у комуникацији између министара и председника и да уопштено уведе Милошевића у оквире доброг понашања, што је често значило убеђивање да буде груб и чврст према својим некадашњим заступницима у руководству босанских Срба, објаснио је Робертс.

Робертс је нагласио и да је важно признати да је међународна заједница колико год да су проблеми у Југославији били изазвани и погоршавани домаћим узроцима, у многим случајевима била крива за поступке који су само додатно погоршали ситуацију, на шта је у књизи посвећена посебна пажња.

Бивши амбасадор је рекао и да је постојао кратак период наде када је потписан споразум о образовању између Милошевића и Ругове, али се он показао као недоношче пошто су обе стране имале неразумне захтеве. И тада долази до погоршања ситуације и шараде од конференције у Рамбујеу.

Покушао сам да анализирам како је допуштено да до тога дође и који су кораци морали бити предузети да се то спречи. Мислим да је одговор у томе да је политичка воља била усмерена у другом правцу, закључио је Робертс.