Изгубљени на слободи

Уколико парламент усвоји закон о амнестији, 1.100 осуђеника ускоро ће се наћи на слободи. Кроз затворске капије изаћи ће сви осуђеници старији од 70 година и они чије су казне до три месеца. Међутим, враћање осуђеника у уобичајене животне токове није једноставно, јер не могу лако да нађу посао, врате се породици или стекну пријатеље. 

Чак 80 одсто њих се враћа криминалу и поново завршава у затвору. Стручњаци сматрају да они, ни у затвору ни ван њега немају подршку и услове за ресоцијализацију. 

Многи од њих затворске зидине напуштају са реченицом: "Слободан си, снађи се". Обавеза државе према њима престаје са истеком казне. Рад са социјалним радницима по закону није обавезан, а у пренасељеним затворима, где је у васпитним групама и по 200 осуђеника, тешко је припремити их за излазак.

"Ми их, фактички, поново гурамо у наручје криминалаца, желимо што пре да их нема, да буду у затвору и да не бринемо бригу о њима", наводи криминолог Златко Николић.

"Заправо, њима је потребан наставак тог рада из казнених установа, са окупацијом времена, усмеравањем, подршком, решавањем проблема у породици, који су настали због дугог одсуствовања. У сваком случају, као живи људи они имају доста проблема, па им је и помоћ потребна", истакао је Николић. 

Из страха да не постану жртве кривичног дела, послодавци неретко одбијају да запосле бивше затворенике. Осуђеници, са друге стране, не могу да нађу посао и због недостатка квалификација.

"Онај ко је 20 година, онај ко је десет година био у просторији, изолован, без било каквог третманског рада, који није био упослен, који није стекао радне навике, који се није стручно усавршавао, он и не може да буде добар радник. То је проблем што га неко неће упослити и то није кривица послодавца", истиче заменик заштитника грађана Милош Јанковић.

Јанковић сматра да затвор не може да преваспита све осуђенике, али верује да бар један проценат њих може, после затвора, живети нормално.

Као значајно питање поставља се и да ли лош услов смештаја и лоше поступање према кажњеницима могу да доведу до тога да они постану гори него што су били када су ушли у затвор.

"Ту је проблем, ту је повреда права ових људи. То су људи који су починили кривично дело и које је суд осудио. Они одговарају за то кривично дело и не треба да буду осуђени до краја живота, него на временску казну колику је суд утврдио", објашњава заменик заштитника грађана.

Законом о амнестији држава показује милосрђе и пружа им другу шансу. Можда то буде довољан мотив осуђеницима да покажу добру вољу и потруде се да постану равноправни чланови друштва.