Преиспитати Закон о тајности података

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је да је нужно преиспитивање ефеката примене Закона о тајности података, пошто, како је истакао, није дао жељене резултате.

Како је наведено у саопштењу из кабинета повереника, готово три године од усвајања закона, одсуство жељених резултата не сме се игнорисати због несумњивог значаја како за остваривање права на слободан приступ информацијама, тако и за општу правну сигурност и безбедносне интересе земље, а да је основни проблем што нису донети подзаконски акти.

"Основни и свакако највећи проблем је то што влада није донела за примену закона најважније подзаконске акте. Влада није утврдила ближе критеријуме за одре]ивање степена тајности и директна последица тога је да је данас, са формално правног становишта, спорна 'поверљивост' било ког документа који носи ознаку тајности, наводи се у саопштењу.

Шабић је навео да је надзор над спровођењем закона и прописа донетих на основу њега, поверен министарству надлежном за правосуђе које, како је казао, ни у тренутку усвајања закона није имало, а ни данас нема практично никакве кадровске ресурсе за обављање ове функције, па се организован надзор над применом закона и не обавља.

Повереник је рекао да то за последицу има да "као држава немамо ни изблиза реалну представу о стању у овој области".

Руководиоци органа јавне власти били су у обавези да у року две године од дана ступања на снагу закона преиспитају ознаке степена тајности над подацима и документима одредјеним према ранијим прописима, навео је повереник.

"Рок је истекао, али жељени ефекти су у потпуности изостали. Наследјена огромна количина докумената који још непотребно носе формалну ознаку поверљивости још постоји. Свакодневно се увећава новим 'тајнама' које се у одсуству неопходних, прецизних критеријума, лако 'креирају'", рекао је Шабић.

Закон о тајности података предвидео је јединствену номенклатуру класификованих података - интерно, поверљиво, строго поверљиво, државна тајна, односно елиминисао је, чак и као појмове, "војну тајну" и "службену тајну", навео је Шабић.

"Зато је веома индикативно да су и влада и Народна скупштина у својој легислативној пракси и то прилично интензивно, наставили са употребом 'елиминисаних' појмова. Прилично је бројна група закона који су усвајани или мењани и допуњавани након ступања на снагу Закона о тајности података, а у којима егзистирају појмови, односно облици класификацији које он не познаје", рекао је Шабић.

Тиме су се, како је навео, стекли сви услови за преиспитивање садржине закона и приступање или његовој битној измени или замени потпуно новим законом.