Где је граница безбедносне провере

Ако желите да се запослите у некој од установа безбедности или се упишете на полицијску академију морате дати пристанак да се о вама изврши безбедносна провера. Ова област у Србији деценијама је правно уређена кроз неколико закона и прописа али непотпуно тврди Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Повереник је упутио иницијативу Влади Србије да предложи Закон о безбедносним проверама, а непосредан повод за ову иницијативу била је акција надзора коју је повереник спровео у Криминалистичко-полицијској академији, поводом жалбе једне девојке, кандидаткиње за упис.

Милица Миленковић из Краљева постигла је одличне резултате на пријемном испиту за упис у Криминалистичко-полицијску академију у Земуну. Иако је по резултатима била најбоља , није примљена, јер није прошла безбедносну проверу. Није јој саопштен разлог због којег је одбијена нити омогућено да види резултате те провере.

Након надзора који је спровео повереник, утврђено је да је Милица дисквалификована због чињенице која се не односи на њу , него на једног њеног родитеља.

Милица каже да су јој рекли да није прошла безбедносну проверу и да претпоставља да је то зато сто је њена мајка пре осам година потписала једну меницу за набавку робе, на шта је била обавезна као менаџера набавне службе и касније се испоставило да та меница није имала покрице.

"Она је пре две године била осуђена за то што је потписала, али пре тога се испоставило да је она била сведок неколико пута и на крају када нису имали кога да осуде једно, једино лице, то је била моја мама, су осудили и претпостављам да је то једини разлог", каже Милица Миленковић.

Запослење у МУП-у, и пријем на Академију нису могући ако је лице осуђивано или се против њега води кривични поступак. То се не односи на Милицу, јер она сама никада није била у сукобу са законом.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић поручује да је неопходно што пре прецизно законом одредити у којим ситуацијама се обављау безбедносне провере и на који начин.

"Изузетно држава то може вршити на основу пристанка појединца и да се тај пристанак односи искључиво на његове податке. Он не може дати пристанак за обраду података неког трећег лица", објашњава повереник Родољуб Шабић.

Међутим, у МУП-у кажу да су ове провере у складу са законом.

"Код вршења безбедносних провера битно је да се провере сви подаци које кандидат даје о себи при чему се проверава и породица кандидата, а то је значајно због односа кандидата према друштвено непожељним и кажњивим понашањем. Дакле циљ је да се добије квалитетан кадар", каже Наташа ИГЊАТОВИЋ из МУП-а Србије.

Стручна јавност поставља питање где је граница у задирању у приватност, слободе и права човека.

Професор Богољуб Милосављевић са Правног факултета "Унион" сматра да би

кандидат морао да добије на увид резултате провере, како би могао да супростави свој став односно да оспори резултат провере, ако она није тачна.

"Никада деца не смеју да одговарају за некакве греске родитеља или да се деци приписују некакве породичне особине. Наука не подржава да се тако нешто преноси, да тако нешто постоји. То је један заостатак старих времена када је било важно да ли су вам преци били четници или партизани или припадници партије", објашњава Милосављевић.

Милица Миленковић је у међувремену уписала Правни факултет у Нишу, али каже не губи наду да ће неправда бити исправљена.