Балканскa шпијунажа, сајбер Чворовић

Колико је лако бити балкански шпијун у Србији? Заборавите на приватност. У сваком тренутку и они који се тиме не баве, партнер, колега, пријатељ могу да вас снимају камером у оловци или слушају уз помоћ прислушкивача у продужном каблу или малом уређају који кошта мање од стотину евра.

Како објашњава Иван Расковски, из Агенције за безбедносно-информативне услуге "Мишковић", прислушкивање је постало много квалитетније. Довољно је да се у телефон укуца број, а особа која се прати нема идентификацију, и "од тог момента тај телефон постаје двојник, што значи да може да се слуша сваки разговор, сваки позив".

У земљи Илије Чворовића интересовање за ту врсту опреме није изненађење, сматрају психолози. Једина разлику у односу на шпијуне са платна јесте боља и доступнија опрема. Особе које прате своје партнере или чланове породице најчешће нису сигурне у себе, па не верују ни другима.

Према речима социјалног психолога Жарка Требјешанина, такво шпијунирање даје човеку стање моћи и контроле да се потпуно уништи приватност и контролише понашање.

"Томе је допринео и дуг период ауторитарног друштва или чак тоталитарног друштва које је контролисало своје грађане", додаје Требјешанин.

Државне службе су, због прислушкивања, под лупом регулаторних тела, али не и обични грађани. Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, каже да постоје чак и системи који су стављени у функцију бизниса, криминала, а који се баве обрадом података.

Према подацима повереника, државне службе, само преко једног мобилног оператора, прате комуникацију најмање 270.000 грађана Србије. Ипак, нико нема податке о томе да ли, колико и на који начин су они којима то није посао неовлашћено добијали податке мобилних оператора.