Трговина људима, смртoносна машинерија

Више од 2,5 милиона људи у свету жртве су трговине људима, процене су Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал. У Србији, само до септемра ове године међу идентификованим жртвама је 54 наших грађана. Европски дан борбе против трговине људима, у Србији је обележен изложбама и кампањама којима се упозоравају потенцијалне жртве. Истим поводом, из Загреба је кренуо воз који су осликале организације Црвеног крста Србије, Црне Горе и Хрватске а који ће ићи и ка осталим земљама региона.

Некада успутна станица трговаца људима, Србија је данас земља порекла, транзита али и крајње одредиште жртава трговине људима међу којима је половина деце. Проституција, просјачење, принудни бракови али и продаја деце у циљу усвајања, део су машинерије која обрће више од 32 милијарде долара годишње.

"Углавном једна жртва је експлоатисана на више начина, тако да до сада смо имали жртве експлоатису у циљу сексуалне експлоатације а повећава се и број зртава које су радно способне", каже Сања Кљајић из Центра за заштиту жртава трговине људима.

Међу онима који су упали у ту замку је 15 грађевинских радника из Врања. Њих су у Чеченији, уместо посла плаћеног 6 долара на сат, стана и три оброка дочекали барака, жичана ограда и наоружани људи.

"Дошли смо смо... само кожа и коске, сви радимо на 40 степени температуре, а купали смо се водом коју смо грејали у флашама на сунцу", прича грађевински радник Зоран Младеновић.

Нема тачних података колико је српских радника на принудном раду у земљама бившег Совјетског Савеза, Блиског истока, па и Западне Европе, али се процењује да их је на стотине.

"Знамо да су неки људи преминули јер им није пружена медицинска нега, а знамо и да су други због последица експлоатације нарушили здравље, просто здравље им је било толико нарушено да су такође напустили овај свет ", каже Елена Крсмановић из "Астре".

"Они који се врате морају да се изборе са једном страшном траумом, а што је најгоре они се враћају у исту ону ситуацију која их је одвела у експлоатацију", додаје Крсмановићева.

Премијер Србије Ивица Дачић сматра да би трговина људима могла да се сузбије обезбеђивањем нових радних места, смањењем сиромаштва и укључивањем у друштво социјално искључених и дискриминисаних.