Измене закона ради квалитетније реституције

Постоји могућност измена закона, којима би се омогућило да што већи број старих власника добије своју имовину назад, изјавио је директор Агенције за реституцију Србије Страхиња Секулић.

"Радићемо, ако треба, предлоге измена закона и у процедуралном и материјано-правном смислу, да би што већи број људи добио своју имовину назад и да би се то решило у што краћем времену", рекао је Секулић новинарима након састанка са шефом Делегације ЕУ у Србији Венсаном Дежером.

Секулић је рекао да се за сада имовина враћа само у натури, истичући да је то "најбољи облик враћања имовине и за државу и за грађане".

На питање како ће бити обештећени грађани којима не може да се врати у натури, он је рекао да ће у законском року од три године бити донета правна решења о новчаној компензацији.

"Од сада, наредне три године биће прикупљени ти захтеви, како је предвиђено Законом о реституцији", рекао је Секулић након састанка са Дежером, који је одржан у Агенцији за реституцију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији истакао је да Агенција за реституцију треба да настави са независним радом, али је упозорио да у процесу ресититуције постоје и бројни изазови, као што је питање повратка имовине Јеврејима и потребе измена закона о шумама и пољопривреди.

Дежер је оценио да су у поступку реституције до сада постигнути добри резултати и додао да су до сада донете одлуке о повраћају имовне вредне око 60 милиона евра.

"Срећни смо што видимо да се рестуција одвија у Србији и то на отворен и транспарентан начин. После неколико месеци од почетка реституције примљно је око 9.000 захтева и прве одлуке су донете", рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији.

Према подацима Агенције за реституцију, до сада је донето преко 700 одлука, којима је бившим власницима и њиховим наследницима враћено више од 18.000 квадратних метара пословног простора, 250.000 квадратних метара неизграђеног грађевинског земљишта и пет хектара шуме и шумског земљишта.

Наведено је да је до сада захтеве за повраћај имовине поднело око 9.000 грађана и да се очекује да се пре истека рока, 1. марта 2014. године, буде поднето око 35.000 захтева.

Највише захтева је до сада поднето у подручној јединици Агенције за реституцију у Новом Саду, а сваки дан власници одузете имовине поднесу у просеку 50 захтева.

Међу репрезентативнијим објектима који су враћени, како је навела Агенција за реституцију, су Културни центар "Павиљон Вељковић" у Београду, Танурџићева палата у Новом Саду, Титова вила на Златибору, као и већи број пословног простора у централним градским зонама широм Србије.

Подношење захтева је за повраћај имовине почело 1. марта ове године и трајеће две године. Захтеви се односе на враћање имовине коју је држава одузела грађанима и правним лицима после 9. марта 1945. године и имовине одузете током холокауста.