четвртак, 18.10.2012, 12:31 -> 13:33
Стогодишњица Првог балканског рата
Међународни скуп поводом стогодишњице Првог балканског рата отворен у Српској академији наука и уметности. Министар Обрадовић истакао да интереси великих сила и данас имају утицај и тежњу за променама граница на Балкану.
У Српској академији наука и уметности (САНУ) почео је међународни скуп поводом стогодишњице Првог балканског рата, на којем је министар Жарко Обрадовић поручио да интереси великих сила и данас, као и пре једног века, имају утицај и тежњу за променама граница на Балкану.
"Међутим, као пре једног века, Србија је јединствена у погледу своје независности, територијалног интегритета и слободе за коју смо кроз историју плаћали високу цену", рекао је Обрадовић, министар просвете науке и технолошког развоја.
Обрадовић је на скупу, који, како је речено, кроз научни дијалог прецизније треба да дефинише данашње тенденције и претензије, навео да морамо упорно и истрајно водити националну и државну политику тако да се сви спорови у међународној заједници решавају мирним путем.
"Сви ратови се на крају ипак заврше преговорима, али остају људске жртве и разарања", рекао је Обрадовић, истичући да је Србија увек показивала приврженост миру, разумевању, независнсти, равноправности и сарадњи међу народима.
То су, како је рекао, темељне вредности на којима се заснива напредак Србије, и данас и у времену које долази.
Међутим, како министар Обрадовић истиче, савремене интеграције, сарадња и комуникација са светом, не значе и не подразумевају одрицање од сопственог идентитета, од сопственог наслеђа и од сопственог интереса.
"Опредељење за Европу и европске вредности, којима смо током протеклих векова дали значајан цивилизацијски допринос, не значи одустајање од сопствених државно-националних интереса", истакао је Обрадовић, сматрајући да улитиматуми не воде трајним и одрживим решењима, већ да доносе проблеме које је касније много теже решити.
Подсетивши да је за протеклих сто година Србија прошла кроз тешка и драматична искушења, Обрадовић је навео да је српски народ у Старој Србији, нарочито у јужној српској покрајини Косову и Метохији, прошао кроз својеврсну голготу.
"Историјска драма Срба у својим старим матичним областима остала је у европској и светској стручној и широј јавности потпуно у сенци мноштва политичких клишеа и стереотипа", рекао је министар.
Ослободилачка тежња српског народа
Дводневни међународни научни скуп организују САНУ, Матица српска и Академија наука и умјетности Републике Српске, а председник САНУ, академик Никола Хајдин указао је да је Први балкански рат био израз ослободилачких тежњи српског и осталих балканских народа.
Хајдин је изразио уверење да наука може допринети не само бољем разумевању сложених историјских процеса него и савременом разумевању држава и народа.
Скуп је, како је речено, прилика за објективно и свестрано научно сагледавање Првог балканског рата и његових тековина, све до наших дана.
Председник Академије наука и умјетности Републике Српске, Рајко Кузмановић, истакао је да је задатак скупа реафирмација историјских истина и вредности, поготову данас када се, како каже, многе историјске истине прекрајају и фалсификују.
"Скуп се одржава у тренутку када нас данашња политичка ситуација на Балкану у много чему подсећа на време балканских ратова. Скоро исти фактори из Европе, па и са Босфора, са скоро истом, само нешто другачијом политиком, наступају према Србији, БиХ и другим деловима на Балкану", рекао је Кузмановић.
На скупу "Први балкански рат 1912/13: историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства" учествује и председник Матице српске Драган Станић и други.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар