Све више евроскептика

Улазак Србије у Европску унију подржава 47 одсто грађана, два одсто мање него у јуну, показују данас објављени резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику. Према истраживању које је од 18. до 25. септембра спровео Цесид, око 35 одсто грађана експлицитно се противи чланству Србије у ЕУ, а то је чак 10 одсто више него у јуну, док је 18 одсто неодлучно.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић оценила је, на представљању резултата истраживања, да је пад евроентузијазма и пораст евроскептицизма у Србији последица перцепције условљавања даљег напретка ка ЕУ и одговора политичке елите, од које се у последњих месец дана углавном чују само негативне изјаве о ЕУ.

"Утицај других држава на одлучивање у нашој земљи је избио у први план, па је тако перцепција политике великих сила и НАТО-а опажена као главна спољна претња. Главна унутрашња претња грађанима су политичари. Дакле политичари, корупција, криминал, економски проблеми су три главна проблема за безбедност грађана која потичу изнутра", навела је Стојановић Гајић.

Највеће противљење евроинтеграцијама и најмањи ниво подршке уласку у ЕУ исказује млада популација, будући да су испитаници у старосној групи од 18 до 29 година у 40,9 одсто случајева рекли да су "за", а у 41,5 одсто против уласка у ЕУ.

Уколико се однос према ЕУ доведе у везу са образовном структуром, натполовично су за евроинтеграције опредељени само грађани са вишим и високим школама (53,4 одсто), а најмања подршка евроинтеграцијама (36,5 одсто) забележена је међу ученицима и студентима.

Стојановићева је констатовала да, уколико се у обзир узме социјално-економска структура испитаних, улазак у ЕУ највише подржавају добитници транзиције, односно они који имају нешто да изгубе заустављањем процеса евроинтеграција.

Анкета показује и да 62 одсто грађана Србије сматра да ни под којим условима не треба признати независност Косова, а сваки десети мисли да то треба учинити одмах. За признање, уколико то води чланству у Европској унији, определило се 11 одсто анкетираних. Против уласка Србије у НАТО изјаснило се 65 одсто грађана.

"Сваки трећи грађанин Србије сматра да би НАТО на првом месту, требало да плати ратну одштету, на другом месту је да се престане са интервенцијама у другим земљама. Одговор који је прошле године био другорангиран, да се јавно извини за бомбардовање, је пао на треће место и на четвртом је да се не интервенише без одобрења УН", навео је сарадник Центра за безбедносну политику Зоран Крстић.

Грађани Србије као највеће непријатеље доживљавају САД (43 одсто), Немачку (25 одсто) и Албанију (24 одсто), док највеће пријатеље виде у Русији (47 одсто), Грчкој (23 одсто) и Кини (21 одсто).