Странке као шанса за запослење

Разлози за ступање у чланство неке од партија, уместо веровања у програм који странка нуди, све чешће су подстакнути конкретном користи од поседовања партијске књижице, нарочито ако је могућност да се добије посао већа.

Грађани су уверени се преко чланства у странци стиже до бољег статуса у друштву и запослења.

Број партијских књижица у Србији показује чудесну постојаност од око 600.000, годинама се не смањује, а једино се мењају страначке боје. Људи воле победнике, па је тако већа заинтересованост за оне на власти. Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије бележе све више нових присталица. Поставља се питање да ли је разлог за то лична корист или уверење.

Радиша Драгојевић из Социјалистичке партије Србије Петровца на Млави каже да су се у последњих неколико месеци учланили и они који су у радном односу. "То демантује тврдњу да људи улазе у странку из користи. Пре десет дана имали смо пријем нових чланова, а 130 цланова је приступило овде, у Петровцу", напомиње Драгојевић.

Према речима Јадранке Јоксимовић из Српске напредне странке, људи увек очекују да политичка странка подржи њихове личне амбиције, жеље и могучности за напредовање у животу. "Наравно да то не треба да буде приоритет и ми у странци мислимо да није. Током кампање се показало да није, јер смо имали изванредан одзив волонтера који су нам помагали", додаје Јоксимовићева.

Да има грађана који се надају вишеструкој користи од политичког опредељења, показују и процене да се они са дуплим чланством у некој од странака броје хиљадама.

Политички аналитичар Владимир Гоати сматра да се велики број људи улази у партије да би се запослио, јер су партије тако снажно стегле друство. "Људи се у једном врло рационалном систему врло рационално понашају. Скоро сам чуо причу једног познаника који тврди да има шест партијских књижица, а још није дошао до посла", каже Гоати.

У развијенијим земљама све је мање партијских чланова. У односу на око десет одсто политички опредељеног српског становништва, у Словенији је то четири процента, а у Пољској тек два одсто становника.