Опроштај од Војина Димитријевића

Српску науку и друштво напустио је човек који је својим знањем, храброшћу и поштењем био инспирација генерацијама младих правника и бораца за људска права, поручили су са тугом пријатељи и сарадници оснивача Београдског центра за људска права, професора Војина Димитријевића.

Налазећи симболику у томе да је преминуо 5. октобра, управо на дан када су се отвориле развојне шансе српског демократског друштва, поштоваоци Димитријевића и његовог дела су на комеморативној свечаности у Скупштини града Београда у некролозима закључили да је његова борба за права појединца и противљење свим облицима тоталитаризма остала трајна тековина савремене српске демократије.

У поруци градоначелника Београда Драгана Ђиласа, који није могао да присуствује комеморацији, наведено је да Димитријевић читав свој живот посветио томе да дође до промена у Србији и да су се петооктобарске промене догодиле управо захваљући њему и људима попут њега.

Весна Ракић Водинелић, професорка Правног факултета Универзитета "Унион", на коме је Димитријевић предавао последњих година, присетила се да је он био један од ретких правних писаца хуманиста који су се бавили појединцем и презирали безличну правну реторику и изразе попут "правног лица".

Према њеним речима, освајање слободе у Србији и на Балкану било је циј научног животног опуса Димитријевића.

"Војин је морао размицати тесне границе у које су промотери неслободе покушали да га сместе и он их је размицао. Он је био човечански правник и својим промовисањем идеје људских права замерио се такозваним државотворним правницима", рекла је професорка Ракић Водинелић.

Димитријевићеву енергју и вољу за животом, прожету дубуким смислом за хумор, она је сажела у једном од његових цитата: "Када неко овде живи дуже од свог оца и када има срећу да није био у затвору, као што сам је ја имао, онда су за Балкан то вишкови живота и слободе које можемо сматрати чистим ћаром".

И Димитријевићев дугогодишњи сарадник Драгор Хибер изразио је наду да ће његова научна и политичка борба бити оплодотворена и да ће се његовим опсесивним темама, као што су тероризам и страховлада, у будућности бавити историчари, а не правници и политиколози.

"Остао је до краја присутан и делатан, коментаром и полемиком, то је Војин борац. Знање етичност и храброст су обележја његове борбе, јер док смо ми његови саговорници могли да се сакријемо иза њега, он је увек био видљив", рекао је Хибер.

И заштитник грађана Саша Јанковић и Димтријевићева некадашња асистенткиња Милица Делевић оценили су да је Србија остала без свог највећег борца за људска права, чије су мисли и дело у темељу данашњег поимања људских слобода.

Димитријевић је, како се присећа Делевићева, био велики човек, не само због знања и искуства, већ због храбрости, доследности, достојанствености и интелектуаног поштења.

Делевићева је истакла да се Димитријевић ерудицијом и хумором борио против национализма, популизма и демагогије и био је редак глас који је чак и у српску политичку свакодневицу уносио разум и меру.

Кремација посмртних остатака професора Димитријевића биће одржана сутра на београдском Новом гробљу.