Помоћ и утеха у последњим данима

Сваке године око шест хиљада људи у Београду умре од рака. Међутим, само трећина њих последње дане живота проведе у болници. Хуманитарна организација "Белхоспис" већ осам година бесплатно брине о онколошким болесницима. Однедавно су се њиховом тиму прикључили волонтери, социјални радник, психотерапеут и свештеник.

Стефан Ђиновић, један од волонтера, два пута недељно помаже Стајки Павловић. Она се већ десет година бори се с карциномом дојке, који је сада метастазирао.

"У седећем ставу или лежећем имам тешке прободе и то један за другим. Горе него са ножем. И онда ништа, где се нађем, ја паднем" наводи Стајка Павловић.

Сваке године ова организација успева да збрине само десет одсто палијативних пацијената који су, најчешће, препуштени себи. Волонтери "Белхосписа" труде се да им последње дане учине подношљивијим.

"Мени ово волонтирање прија, да подржим људе било да је у питању практична подршка, играње игрицама, шетња напољу - прија ми да будем ту за људе, на неки начин који њима значи, када им је битно" каже Стефан Ђиновић.

Део пацијента се хвата у коштац са проблемом, али неки од њих одбијају реалност. Психотерапеут је ту да помогне и пацијенту и породици.

"Ту се отворе разне теме, некада и конфликти, дође до праштања. На површину испливају конфликти из ранијих фаза који су прећутни, недоречени и уз помоћ терапеута, тима, трудимо се да се ти конфликти изнесу и разумеју много боље", објашњава др Тамара Кликовац, психотерапеут на Институту за онкологију и радиологију Србије. 

У двадесет хиљада породица у земљи неко од укућана је неизлечиво болестан. Њихов број из године у годину расте, па ће потреба за палијативним збрињавањем бити све већа.