Цивилно друштво и ЕУ

Трајан дијалог уз учешће цивилног друштва, усклађивање закона са европским стандардима и њихова ефикасна примена, уз толеранцију и отвореност, учиниће Србију демократичнијом, закључено је на скупу посвећеном учешћу грађана у процесу ЕУ интеграција.

Панел дискусију поводом завршетка пројекта "Подршка цивилном друштву" отворио је шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, који је изразио уверење да се друштво у Србији може стимулисати да буде демократичније и толерантније, захваливши на вољи и креативности присутним представницима организација које у томе учествују.

"Сматрам да је ово трајан процес промене, стална борба за демократске вредности", оценио је Дежер, изразивши задовољство што је ЕУ могла да допринесе томе, између осталог и кроз финансијску подршку пројекту.

Он је рекао да се тај пројекат бавио практичним проблемима, као што је сиромаштво, потребе особа са инвалидитетом, али и запошљавање и друга битна питања свакодневног живота, која се, како је рекао, морају анализирати, препознати и решити.

Истакавши да су тим пројектом обухваћене све генерације, од школске деце до старијих особа, уз толеранцију у школама и без прављења разлике међу половима, Дежер је указао да је циљ и био стварање инклузивног друштва, уз пуно креативности и међусобних контаката.

Провера примене закона

Шеф делегације ЕУ у Србији је нагласио да је, у изградњи демократије, веома важно да у законодавству у процедурама консултовања учествују све релевантне стране, укључујући и цивилно друштво.

По његовим речима, треба ефикасно и "на терену" применити усвојене законе како би били од користи свим грађанима, а значајан је и систем провере адекватне примене закона, јер, како је навео, "ако нешто не ваља, треба да видимо како то да поправимо".

"Од суштинског је значаја имати трајан дијалог између доносилаца одлука, владе, парламента, институција, домаћих актера", поручио је Дежер, напоменувши да то није увек лако.

Што се тиче приступања ЕУ, указао је Дежер, не треба да буде циљ само могућност добијања новчаних средстава из структуралних фондова, већ је прво и основно да се друштво учини демократичнијим и отворенијим.

"На томе морамо да радимо у области правосуђа, кроз борбу против корупције, у области социјалне економије и на другим пољима", поручио је Дежер, истакавши да је то данас, чак и у доба кризе, важније него икада.

Говорећи о значају Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, директорка Ивана Ћирковић рекла је да она неће бити укинута иако је то било најављено и додала да је та институција веома важна за комуникацију са грађанима.

"За годину и по дана, колико постојимо, Канцеларија је омогућила да цивилно друштво постане отвореније, као и да државна управа има слуха за оно што радимо", навела је Ћирковићева и додала да јој се чини да је регион у коме живимо привилегованији од осталих, јер Европска комисија будно ради на томе да развија цивилно друштво.

Она је оценила да треба изнаћи нове моделе пројеката који подразумевају партнерство и сарадњу државе и цивилног друштва, уз даље повезивање са грађанима .

Подизање свести

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић истакла је да су сви пројекти које су радили допринели да институција Повереника мења друштвени контекст и утиче да се одређени закони усклађују са стандардима Европске уније.

Према њеним речима, ти пројекти, посебно о толеранцији и медијацији у случају дискриминације помогли су како подизању свести код грађана, тако и самој тој институцији.

Скупу се обратио и Заштитник грађана Саша Јанковић који је казао да је омбудсман много ближи грађанима него државним органима, али да грађани често греше и уместо да се због њих обраћају заштитнику, они помоћ траже од државе.

"Држава више не треба да буде 'мама или тата' за све, поготову јер није најекономичнији и најфункционалнији актер, али јесте гарант остваривања права", напоменуо је Јанковић, поручивши да зато грађанима у решавању многих проблема може да помогне цивилни сектор.

По његовим речима, "удруживањем у цивилно друштво грађанин ће увидети да може да оствари своје интересе и реши проблеме".

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић истакао је да та Канцеларија има добру сарадњу са грађанима и цивилним друштвом. Он је навео да се у том погледу велики број грађана одазвао позиву Канцеларије када је она радила један пројекат.

„То је показало колико је јавност заинтересована за европске интеграције, јер је одзив за учешће у пројекту био феноменалан", казао је Мајсторовић.

Делегација ЕУ у Србији у октобру 2010. године покренула је двогодишњи пројекат "подршка цивилном сектору" и то са циљем да пружи додатну подршку активном учешћу цивилног сектора у даљем процесу интеграција Србије у ЕУ.

Фокус пројекта био је на областима изградње цивилне кохезије и превазилажења дискриминације у српском друштву кроз промоцију толеранције и на обезбеђивању активног учешћа цивилног друштва у социјално-економском развоју Србије.