Арктички лед, глобални клима уређај

Арктички лед, који утиче на климу широм света, овог септембра покрива изузетно малу површину. Хоће ли ускоро престати да буде глобални клима - уређај, како га називају научници.

За све који долазе са Блиског истока или из Африке, Балкан је до скоро био прва зелена оаза. После стотину дана готово без кише, Србија подсећа на Сахару. Чини се да глобално загревање највећи данак узима на нашим просторима. Каква нас зима чека.

Драган Ђукић, климатолог у Републичком хидро-метеоролошког завода каже да је протекло лето најтоплије и једно од најсушнијих од кад се у Србији мери температура.

У Лесковцу, Нишу и Врању било је 40 тропских дана више него што је просек за лето. У Београду 52 тропске ноћи, највише од почетка мерења 1888. године.

Песимистичне прогнозе за наредне деценије стижу и из Европске агенције за животну средину. Врелим таласима највише ће бити угрожени велики градови Србије, Грчке, Италије, Француске и југа Шпаније. Вероватно ће бити више од 50 тропских дана годишње, када ће дневна температура бити изнад 35 степени, а током ноћи се неће спуштати испод 20.

"Велики градови су топлотна острва која ни током ноћи не успевају да се расхладе, a разлика у температури у центру и на периферији током ноћи је и до десет степени", истиче  начелник Прогнозе у РХМЗ-у Горан Михајловић. 

Као последица глобалног отопљавања арктички лед овог лета истањио се више него икада откако је 1979. почело сателитско праћење. Лед сада покрива тек половину површине коју иначе покрива у овом делу године, односно милион квадратних километара мање од претходног неславног рекорда из 2007. године.

Европски регион имао је веома тешке зиме 2007. и 2011. године, после лета у којима је морски лед био веома танак, а рекордно топљење арктичког леда овог лета може да значи да нам предстоји екстремно хладна зима.

Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију објашањава да арктички лед није једини који диктира време на планети.

"Ове године ни Ел Нињо није у таквој фази да би могла да се понови екстремно хладна зима попут претходне", каже Ђурђевић.

"Ипак сезонске прогнозе светских центара, па и српске метеоролошке службе, за наредну зиму не предвиђају ледене таласе већ очекују просечну хладну зиму и мало је вероватно да би се претходна могла поновити", сматра Ђурђевић.

Како време не би било невреме важно је да променимо лоше навике. У Србији је рециклажа практично у повоју. Код нас се, на пример, стакло организовано не прикупља, а у Белгији га рециклирају чак 96 одсто и управо су Белгијанци ових дана рекли - Планета мора да се сачува.

У више од 180 градова отпевали су химну о очувању планете која ће бити емитована на следећој конференцији о климатским променама, крајем новембра у Дохи.