Ускоро бржа легализација

У Европској унији готово да не постоји проблем са нелегализованим некретнинама. У Србији, то је вишедеценијска бољка с обзиром на то да се процењује да неукњижених кућа и станова има више од милион и 300 хиљада. Влада ради на изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру и Закона о планирању и изградњи који би требало да омогуће једноставнију и повољнију легализацију.

Министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић каже да су измене закона у припреми и да ће се за двадесетак дана наћи пред посланицима у Скупштини.

Илић је у Дневнику РТС-а најавио да ће закон почети да се примењује почетком идуће године и поновио да ће просечна цена легализације бесправно подигнутих објеката бити око 100 евра. "Обучавамо екипе које ће ићи и помагати локалним администрацијама да се посао легализације што брже обави", нагласио је министар.

Легализација је до сада ишла споро – у протекле две деценије поднето је око 700.000 захтева, укњижен је тек сваки 15. објекат. "Рок је да се то уради за око три године. Свако ко је незадовољан одговором на захтев за легализацију има рок за жалбу од 90 дана", наводи Илић. 

"Има оних који на одговор чекају и дуже од три године, што је ћутање администације, а ми то ћутање хоћемо да унесемо у закон. Ако је неко поднео захтев и све је регуларно, а не добије дозволу у року од 90 дана, 91. дана ради као да је дозволу добио", објашњава  министар Илић.

Циљ је, како наводи министар, да се сваки грађанин и његова имовину упишу. Илић додаје да од Владе то траже међународне институције, које су за то дале одговарајуће кредите.

"Захтеви који су поднети не морају поново да се подносе, али ако је имовина под спором, мораће поново да се упише. Ако нешто мора да се руши, мораће. Цена легализације биће сто евра у просеку, што је укупан приход за државу око 130 милиона евра", рекао је министар Илић.

Корупција због компликованих процедура

Компликоване процедуре прате и поступак за издавање грађевинских дозвола, чијим би се поједностављивањем смањила корупција, повећале инвестиције и покренула грађевина, наводи се у студији Пројекат за боље услове пословања Америчке агенције за међународни развој УСАИД.

За добијање грађевинске дозволе у Србији је потребно 19 процедура, 20 различитих дозвола и 279 дана. У студији Светске банке "Дуинг бизнис" за 2012. годину по ефикасности издавања грађевинских дозвола, наша земља сврстана је на 175. место од укупно 183 земље.

"Очигледно је да овакав скуп и неефикасан поступак негативно утиче на привредни раст и отварање радних места", каже директорка УСАИД-а у Србији Сузан Фриц.

Било која домаћа или страна компанија која намерава да гради и послује у Србији, суочава се са дуготрајним бројним процедурама, а не постоји извесност ни да ли ће јој изградња бити одобрена.

"То је највећа корупција у Србији на грађевинским дозволама на одређеним локацијама привредницима који то раде", каже министар грађевине и урбанизма Велимир Илић.

Он најављује законске промене које ће омогућити да се грађевинске дозволе добијају на једном месту и плате тек по добијању.

"Зато смо и предложили да се грађевинска дозвола да и да се не уплате обавезе за грађевинско земљиште и све оно у старту. Ко може у старту све то да плати , па само неко ко је тајкун , ко се бавио криминалним радњама , ко има већу количину новца", наводи министар Илић.

Препоруке УСАИД-а су да са инвеститорима сарађују општине, а не 20 појединачних државних тела, повећање транспарентности издавања дозвола и едукација државних службеника.

"Оно што се надамо да имамо као коначан резултат је унапређење задовољства инвеститора као корисника услуга јавне администрације. Једна небирократизована управа, бољи систем просторног планирања и 20 процедура мање и 100 дана краћи поступак издавања дозвола", наводи Ђорђе Манчић сарадник на студији УСАИД-а.

Грађевинарство у Србији запошљава око 100 хиљада људи. После предузимања предложених реформи, како је оценио УСАИД, рејтинг Србије би се поправио и она би доспела на 109. место на листи Светске банке.