Почео Рамазански бајрам

Изласком Сунца за муслиманске вернике почео је Рамазански бајрам. Током три празнична дана, муслимани широм света организују свечаности, посећују родбину, пријатеље и комшије. 

Након јутарње молитве у београдској Бајракли џамији, муфтија србијански и заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије Мухамед Јусуфспахић рекао је да бити повезан са Богом и бити у заједништву повезан са Богом, јесте оно што подиже ниво свести и морал.

"Када је усамљен, човек се заборави и помисли да је све оно што је животни изазов јаче од њега. Али када се повеже са Богом онда се не предаје ни у сред океана ако плива после после бродолома. Када се повежемо са оним који је свемоћан, са оним који је жив, онда нема предавања. Једино се Богу предајемо, а предавање било коме сем Богу је продаја", рекао је Јусуфспахић.

У Приштини је централна манифестација одржана у Султам Мехмет Фатих џамији, а бајрамску посланицу прочитао је муфтија Наим Трнава, наводећи да је Бајрам, највећи муслимански празник, израз добре воље, солидарности и међусобног праштања.

Централна Бајрамска молитва Ријасета Исламске заједнице Србије, коју је предводио Реис Адем Зилкић, одржана је у Стамбол џамији у Новом Пазару, а главни муфтија Муамер Зукорлић предводио је централну молитву Мешихата Исламске заједнице у Србији у Пашиној џамији у новопазарском насељу Својбор.

Први дан Бајрама почиње јутарњом молитвом у џамији, под називом бајрам намаз, чиме се најављују весели празнични дани.

Неки од обичаја за рамазански Бајрам су да пре намаза треба јести непаран број урми. Затим, тога дана, треба носити најлепшу одећу, намирисати се и украсити. Такође, до џамије треба ићи једним, а вратити се другим путем. 

Бајрамска софра је сада већ традиционална манифестација којом Исламска заједница Србије обележава тај, један од два, највећа муслиманска празника. 

Рамазански бајрам увек пада 1. шевала (десети месец муслиманског календара) и траје три дана, а верници га сматрају "празником положеног испита".