Сачувати место међу најбољима

Универзитет у Београду нашао се међу првих 500 на Шангајској листи. Да би се то место сачувало или остварио још бољи пласман, мораће више да се улаже у науку, да дође до њеног повезивање са привредом, као и да се млади мотивишу да остану у земљи.

Ректор Универзитета Бранко Ковачевић сматра да ће следећа година бити добра, пре свега, захваљујући напорима и декана и директора института да наставно-научно особље, тимским радом интегрише универзитет.

Декан Медицинског факултета Владимир Бумбаширевић истиће да је тај факултет, током последњих година, значајно повећао број публикација својих наставника и сарадника, и да је тиме значајно допринео побољшању укупног броја радова публикованих на Универзитету.

Од 2006. године расте број публикација у целој Србији, највише на Универзитету у Београду. Тако је до данас број радова у Међународним публикацијама два и по пута већи.

"Најтеже је било покренути нашу научну заједницу. Потребно је да повећамо број младих који се укључују у науку, потребно је да се више улаже у науку, што очекујемо да ће се и догодити", каже Вера Дондур, председнца Националног савета за науку.

Проректор Универзитета у Београду Марко Иветић сматра да је следећи корак веома важан, да се користећи та средства, одржи критична маса истраживача, да се повећа удео истраживања на друштвенохуманистичким и на техничким наукама.

И даље смо земља која за науку издваја веома мало, а управо образовање јесте решење проблема који тиште наше друштво.

"Ако планираш годину дана унапред, посеј пиринач. Ако планираш десет година унапред, посади дрво. Ако планираш сто година унапред онда образуј народ", каже председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић.

Помоћним министра просвете и науке Тибор Сабо наводи да је Словенија уложила пет милијарди евра у протеклих 10 година за науку, Хрватска три милијарде, а Србија 750 милиона.

Поједини универзитети у свету имају буџет од више милијарди долара годишње. Цела Србија има 120 милиона за науку које деле осам државних универзитета. Према стратешким документима, од којих неки још чекају на усвајање, до 2014. године проценат издвајања за науку треба да буде један одсто бруто домаћег производа.