Јубилеј "Службеног гласника"

Јавно предузеће "Службени гласник" је свечано, али и скромно обележио почетак јубиларне 200. године, пошто су 13. августа 1813. године покренуте "Новине сербске".

"Гласник" је као правни наследник тих првих службених новина у Србији баштинио традицију објављивања државних докумената, али је увек био и огледало правног, економског, културног, па и књижевног живота државе. Ту традицију чува кроз своја савремена издања и бројне библиотеке.

Председник Управног одбора "Гласника", професор доктор Вукашин Павловић, подсетио да је "Гласник" од "Службеног листа", који је угашен распадом Србије и Црне Горе, наследио све запослене, којих је било више него у "Гласнику", као и њихове дугове.

"До сада је успео да те проблеме успешно реши, а поред свог обавезног дела посла, стекао је репутацију најбољег издавача свих области друштвених наука", рекао је Павловић.

Према његовим речима, упркос кризи која је посебно погодила издаваштво, "Гласник" је увек пословао позитивно и једно је од ретких јавних предузећа које сваку годину завршава са добитком. "Гласник" је поред две, које је имао, формирао мрежу од 40 књижара широм Србије, и то у местима где су све књижаре промениле намену.

Павловић је оценио да према свим параметрима, успех који је постигао "Гласник" откако је једини службени лист у Србији, није за потцењивање, а исто тако је оценио и сарадњу између УО и менаџмента.

Председник УО "Гласника" похвалио је не само руководство, већ цео уреднички састав који је окупио Слободан Гавриловић.

Директор издаваштва Петар Арбутина тврди да је "Гласник" највећи издавач у региону и то не само по броју наслова које објави током године, којих има 400, већ пре свега по издавачком концепту и високим естетским критеријумима који су равни онима код највећих светских кућа.

Вукашин Павловић сматра да је "Гласник" испред свих у пословном, културолошком и националном смислу, што га чини једном од најважнијих српских културних институција.

Арбутина је истакао да је "Гласник" показао у пракси, песимистима који стално говоре о крају издаваштва и књизи, да то није тачно.

Директор Слободан Гавриловић је захвалио свим сарадницима што су допринели да "Гласник" може да служи као узор у издаваштву и изнео конкретне бројке да је приход 2008. године износио 17 милиона, а ове би требало да достигне 300 милиона динара, а да је пре четири године продато 30 милиона, а прошле 150 милиона примерака књига, часописа, гласника.

Гавриловић је одговорио онима који преко медија шире причу да "Гласник" троши средства из буџета, да је овај издавач дао у буџет 160 милиона динара током четири године.

Између реализованих и планираних издавачких пројеката, он је навео више серија изабраних и сабраних дела, као и "Фреквенцијски речник" (речник најчешће коришћених српских речи) који се приводи крају, а само десет земаља у свету има ту врсту речника.

Гавриловић је најавио да ће ускоро бити комплетирана дигитализација два века службених новина, коју је урадио " Гласник" без помоћи са стране.

У оквиру Дана Гласника уручене награде за најпродаваније књиге у 2011. године и 68 награда запосленима и сарадницима куће.

Најпродаваније стручне књиге биле су "Судско медицинско вештачење" Г. Шћепановића, З. Станковића и З. Петровића и "Институције наследног права" Дејана Ђурђевића, док је у категорији осталих издања награђена књига Добрице Ћосића "Босански рат".