Подаци о разговорима под кључем

Безбедносно-информативна агенција подржала је мере заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја за спречавање злоупотреба приликом приступа подацима телефонских оператера о разговорима грађана, рекао је повереник Родољуб Шабић.

После састанка с директором БИА Небојшом Родићем, коме је присуствовао и заштитник грађана Саша Јанковић, Шабић је рекао да су српске службе безбедности до сада без одлуке суда приступале базама података телефонских оператора о такозваним задржаним подацима, ко је кога одакле и када звао и колико је трајао разговор.

"Сад је то питање апсолвирано, али наравно стање у тој области треба консолидовати. Ради тога смо предложили 14 мера за сређивање стања у тој области. Добра вест је да су директор БИА и његов колегијум подржали мере (за сређивање стања у области заштите података)",
рекао је Шабић.

Како је навео, мањи део тих мера БИА сама може да спроведе, али је потребно да министарства правде, одбране, унутрашњих послова, као и цела Влада и Скупштина Србије предложе и усвоје измене закона о заштити података у области електронских комуникација.

Шабић је рекао да су он и Јанковић директору БИА указали и на јако лоше стање у области тајности података и да се дешава да се "тајном заштити нешто што тајна никако не би требало бити".

"Мислим и да је ту постигнута сагласност", рекао је повереник за информације од јавног значаја.

Како је навео, разговарано је и о безбедносним проверама које обављају службе безбедности приликом постављања некога на јавну функцију. "Ту смо упозорили на потребу да се та област уреди законом и да се искључи могућност импровизације и кршења права грађана", рекао је Шабић.

Шабић и Јанковић су у јулу указали да Министарство унутрашњих послова и службе безбедности имају приступ базама података телефонских оператора о томе кога су грађани, када и одакле звали што, како су навели, оставља могућност злоупотребе.

Они су тада предложили да се ради боље заштите приватних података грађана законом одреди у којим судовима је потребно добити дозволу за приступ тим подацима, као и да се установи национални центар из којег би службе технички имале могућност то да раде, а не да свака има техничке могућности за то.

Повереник и заштитник грађана су затражили и бољу заштиту запослених у службама безбедности - такозваних узбуњивача који указују на кршење закона. Тражи се, између осталог, криминализовање ометања истраге коју воде независни контролни државни органи, попут заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја.

Јанковић и Шабић су указали да и даље није јасна процедура по којој се на документе у Србији ставља ознака тајности што оставља простора за злоупотребу.