Заблуде о студентским семинарима

Путовања у иностранство, учење, стицање нових пријатеља – све то пружају студенски програми и летње школе. Организатори семинара најчешће обезбеђују смештај и храну, а студентима остаје да покрију трошкове превоза. Међутим, већина се не пријављује јер сматра да су увек потребни висок просек или савршено знање енглеског.

Спој лепог и корисног. То су, најкраће речено, студентски семинари. Ипак, они који свакодневно анализирају потребе и жеље студената у Србији кажу да је тај спој све слабији. Разлог су заблуде о томе шта је све потребно да би се на овакав начин провели дани распуста.

Татјана Видаковић са сајта Инфостуд каже да је једна од честих заблуда да студенти обавезно морају да имају висок просек, што није тачно.

"Негде се наводи да је потребан просек преко 8,5, али, у великом случају, није. Траже се људи отвореног ума који ће да доносе неке закључке. Још једна заблуда је новац, али добра вест је да је већина семинара плаћена, јер организатори обезбеђују трошкове смештаја и исхране", наводи Видаковићева.

Тако је Мирослав Чакширан, студент новинарства, обишао, како каже, пола света. Сматра да је недостатак мотивације главни кривац што његове колеге слабо похађају летње радионице.

"Ми смо били свуда – од Исланда, Француске, Немачке, Мађарске, регионалних комшијских земаља. Најчешће смо се бавили тим вршњачким едукацијама, толеранцијом, промоцијом различитости и разговарали о томе шта је то што нас лично подстиче на креативност", каже Чакширан.

Али да би кренули у такву потрагу, многи мисле да треба да буду активисти неких организација, или да савршено говоре енглески језик. Неретко се дешава да студенти првих и других година мисле да нису довољно стари да би аплицирали.

"Старосно ограничење је на највећем броју семинара између 18 и 30 година. Или кажу: 'Јаој, како ћу сам да идем', а мислим да је забава ту кључна, упознају се људи, и језичка баријера и културна разноликост не смеју бити препреке", наводи Татјана Видаковић.

Овакав вид образовања заступљенији је у земљама западне Европе, кажу у Студентској конференцији универзитета Србије.

Ђорђе Милошевић из СКОНУС-а наводи да те праксе много значе студентима. "Упућују их у те ситне детаље којима ће се бавити касније када се негде запосле. Јер, на факултетима се доста научи, али опет се каска у тим новим стварима које се уче на семинарима и праксама", истиче Милошевић.

У те ситнице убраја се и мноштво лепих успомена и бројна пријатељства која остају за цео живот.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.