Азиланти на српској рути

Иако број азиланата током лета расте, центри за њихов прихват одавно су пуни. Према подацима Центра за заштиту азиланата, од почетка године, више од 900 особа усмено је затражило азил. Прошле године, помоћ Србије тражило је готово 3.000 људи, а претпоставља се да је оних који су само пролазили кроз нашу земљу било четири-пет пута више. За транспорт до ЕУ, кријумчарима плаћају хиљаде евра.

Готово да нема кризног подручја одакле избеглице нису кренуле српском рутом ка бољем животу. Међу њима је и Авганистанац који је побегао од ујака јер га је, каже, присиљавао да производи хашиш и закључавао ноћу кад је сазнао да тајно иде у школу.

Њега је пут водио од Ирана, преко Турске до Грчке, одакле је у унутрашњости камиона стигао до Србије. У Београду га је турски кријумчар оставио рекавши му да је стигао у Аустрију.

"У мом граду мој ујак ради с властима. Ту не могу да се вратим, ту за мене нема будућности.Ако завршим неку школу могао бих да живим у неком другом авганистанском граду, можда да нађем неки посао, али сад не могу да одлучим да се вратим. У мом граду не знам шта ме чека и шта би ујак могао да ми уради, не знам ни где ми је мајка", каже Авганистанац.

Овог лета у Србију, у већем броју, стижу азиланти из северне Африке. Мароканци, Алжирци крећу за бољом зарадом, док Либијци кажу да траже безбедан живот.

"У Бенгазију све је уништено. После смене режима тежи је живот и сви гледају само себе. Продаје се оружје и доста је насиља", рекао је Либијац.

Заштиту Србије до сада је добило свега пет азиланата, јер је цео систем осмишљен тако да би они требало да траже помоћ прве европске државе у коју уђу, а то није Србија где већина купује време за наставак пута.

Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ азилантима каже да ретко ко залута тражећи спас у Србији.

Према његовим речима, то су људи који имају конекције са Западом, било да су раније депортовани или су то преводиоци и тумачи разним организацијама које су деловале на просторима њихових земаља.

Део илегалних имиграната за смештај у шталама и собицама плаћа локалном становништву неколико евра дневно. Кроз Србију зато желе да прођу што пре, јер време на балканској рути за њих значи новац.