Карађорђевићи и реституција

Независно од породице Карађорђевић и Задужбина Краља Петра са Опленца потражује око 150 хектара и двадесетак објеката, које је својевремено краљ Петар тестаментом оставио својој задужбини. Задужбинска имовина је Указом Јосипа Броза Тита 1947. године погрешно приказана и одузета наводно као приватна имовина породице Карађорђевић.

У Задужбину Краља Петра, после 18 година спорења и осам поништених судских одлука, стигао је одговор Дирекције за враћање имовине. Поступак је враћен на почетак. Задужбина сада треба да преда нови захтев новој Агенцији за реституцију. За део имовине, одлагање је отежавајућа околност.

Управник Задужбине Краља Петра Миладин Гавриловић каже да је таква имовина била предмет вишедеценијског пропадања, посебно вински подрум, који је обезбеђивао комплетна средства за одржвања задужбинског комплекса.

"Потом, ту је и хотел на Опленцу, затим виле које, наводно, користи држава, а у које скоро нико није ушао 20 година. Поред тога, део објеката је у фази рушења, баш због тога што су и свачији и ничији", каже Гавриловић.

Осим имовине у Србији, породица Карађорђевић потражује и имовину у региону.

Неке бивше југословенске републике, враћање имовине ограничиле су законом, а Словенија и  уставом. Тако комплекс на брду код Крања неће бити враћен.

У Црној Гори се води спор којим ће бити одлучена и судбина "Милочера", који данас користи сингапурска компанија "Аман ризорт".

Катастарске књиге бележе да је, по изградњи, тај комплекс укњижен на име краљице Марије Карађорђевић. Она је и надгледала радове и учествовала у одабиру детаља.

Стразбур као последња опција

Аутор књиге Милочер краљице Марије Драгољуб Јанојлић каже да краљица Марија није уживала плодове свог труда и великог посла.

"Уложила је 4,5 милиона динара у тај дворац, а 1936. године отишла је у Енглеску због школовања деце, убрзо је дошао рат и она се ту није враћала", каже Јанојлић.

Према његовим речима, цео комплекс је финансиран из краљеве благајне. 

Правне наследнике брине и то што реституција изузима компекс Бели двор. За њих је одлука суда, после убиства краља Александра у Марсељу, довољно јасна.

Александар Карађорђевић каже да је суд рекао да имовина на Дедињу иде оцу, краљу Петру и принцу Томиславу и принцу Андреју.

Уколико нови Закон о реституцији не реши проблем имовине, Карађорђевићи ће решење потражити у Стразбуру. До тада, наш Устав прописује да имовина може бити одузета само ако је то у јавном интересу, уз накнаду која не може да буде испод тржишне вредности.

"Пре него што би се дошло до Стразбура поставиће се питање да ли је у складу са Уставом да један закон одузима право својине или ограничава накнаду на нешто за шта није утврђен јавни интерес и утврђује на начин који није сразмеран вредности имовине", каже Ђорђе Ђуришић, адвокат Александра Карађорђевића.

Предмет реституције сада би могла да буде и имовина кнеза Павла, јер су његовом недавном рехабилитацијом постале ништавне и одлуке на основу којих му је имовина одузета.