Дуг пут реституције

У поштама широм Србије од 1. марта моћи ће да се предају захтеви за повраћај одузете имовине. Захтеви треба да садрже попуњен образац и доказе о власништву, укључујући и сваки расположиви детаљ.

С обзиром на то шта је све потребно да би захтев био комплетан, тешко да ће то моћи без помоћи.

Мирјана Цолић-Радојловић ангажовала је тим адвоката који јој помаже да прикупи сву документацију. За четири некретнине које потражује, адвокати су формирали једанаест предмета.

Према њеним речима, сваки од тих предмета треба да садржи умрлице, крштенице, венчанице, решења о одузимању, доказ каква је била имовина у моменту одузимања и у каквом се стању данас налази, као и податак о томе коме данас припада.

Да су законске одредбе строге слажу се и у Мрежи за реституцију. Надају се да ће се неке од њих изменити и да ће бити уведена супституција, односно давање друге имовине уместо обештећења. Кажу да са подношењем захтева не треба журити.

Миле Антић из Мреже за реституцију саветује да поднесу захтеве сви они којима је могуће вратити имовину, а свима осталима поручује да не журе зато што је закон ригорозан.

"Процедура је комплексна, недоречена и сваки захтев који не садржи комплетна документа биће одбачен", истиче Антић.

Рок за подношење захтева за повраћај имовине је две године. У агенцији очекују око 150 хиљада захтева, а првим решењима надају се већ у априлу.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да ће захтеве решавати што брже како би грађани могли да остваре своја права.

После доношења решења имовина ће, уколико је могуће, бити враћена у натури. Осталима ће бити враћено 10 одсто вредности у новцу, а остатак у обвезницама.