Донирањем органа до новог живота

У Клиничком центру Србије од почетка године трансплантирано је пет бубрега. Два жива стродника дала су своје бубреге, док троје грађана живи захваљујући кадаверичној трансплантацији и хуманости породице донора.

И Војислав и Видан су на дијализу морали скоро три године. Трансплантација им је урађена пре десетак дана. Иако су још у Клиничком центру Србије, већ виде побољшање.

Захваљују породици донора и поручују да сви морамо позитивно да размишљамо о завештању и даривању органа.

"Фино се осећам, опорављам, немам болове. Доктори кажу да опоровак иде добро, али не кажу када ћу кући", рекао је Видан Симић, из Бајине Баште.

Војислав Петровић (38) из Београда каже да је њему ово други позив.

"Први ме је затекао у Бечу, 2010. године у децембру, па нисам стигао да дођем, ово је сада био други и право да вам кажем изненадио сам се јер сам ретка крвна група. Већ сам био дигао рук", рекао је Петровић.

У Србији, бубрег чека 800 грађана. Када се појави донор, после провере ткива позивају се они којима тај орган може да одговара. Увек се позове више пацијената и тек када се и њима ураде неопходне анализе, коначно се бира клинички и имунолошки најподобнији.

"Најчешће болеснике позивамо у касним вечерњим сатима и то за њих буде неочекивано. Наравно у току разговпора нагласимо да је болесник само један од могућих прималаца бубрега јер сви се негде надају да ће бити изабрани и добити бубрег", рекла је Милица Крављача са Клинике за нефрологију КЦС.

Начелник Центра за трансплантацију ВМА Невен Вавић рекао је да многи пацијенти нису у добром стању.

"Они јесу на листи али нису добро обрађени, а то нам на неки начијн узима време, пацијентима дајемо лажну наду, односно добију лажну наду док дођу. Порука за све колеге нефрологе је да на листама треба да буду само они пацијенти који могу бити непосредно позвани било када током ноћи и који могу да приме бубрег", навео је Вавић.

У Србији, трансплантацију органа, ткива или ћелија чека више од 2.000 људи. Нажалост, много је и оних који нису дочекали интервенцију.

Статистика показује и да су много веће шансе да нам у неком тренутку затреба здрав орган, него да будемо давалац.