Зарада на туђој муци

У Србији годишње од малигних болести оболи између 250 и 300 деце. Осим њих, у нашим болницама лечи се и око стотину деце из региона. Осим борбе са болешћу, њихове породице, како би биле уз децу током дуготрајне терапије, суочене су и са проблемом смештаја.

Део проблема решиле су "родитељске куће", али многи су приморани да изнајмљују станове. У близини београдских болница станови се издају на неколико дана или месеци, а у неким случајевима наплаћују и до 50 евра дневно.

Милица Стојановић из Бара пре годину дана оперисана је у Институту за мајку и дете, када јој је трансплантирана коштана срж. Уследила је дуготрајна терапија, за коју после неког времена није било неопходно да буде у болници. Миличина породица желела је да буде уз њу па су решили да изнајме стан у близини болнице.

"Био је оглас поред Института, нашли смо човека, питали га за услове, он је рекао да се плаћа месец дана унапред, или два. Међутим, када је чуо да нам је хитно, он је рекао да постоји још један пар који тражи стан и ако би платили три месеца унапред издао би нама. Ми смо, наравно, били принуђени то да прихватимо. Касније смо дошли у родитељску кућу и жао ми је што нисмо раније. Неупоредиво је лепше и деца су ту заједно", каже Миличина мајка Дијана Стојановић.

У родитељској кући, која је изграђена на иницијативу родитеља оболеле деце и захваљујући донацијама, за две године збринуто је 70 породица.

"Суочавали смо се са разним страшним ситуацијама. Породице које су имале средстава да плаћају станове су биле врло срећне. Иначе, људи су спавали у парку, спавали су по колима, а сада то више не морају, јер ми нудимо овде смештај и онима који требају само да преноће. Да би се деца успешно лечила од малигне болести, није само лек тај који лечи, неопходно је и то психосоцијално питање које сви морамо да решавамо", каже Ирина Бан, Удружење родитеља деце оболеле од малигних болести ''Звончица''.

Универзитетска дечија клиника у Тиршовој, која је зидана за 150 кревета, а данас их их је два пута више, има 44 кревета за мајке.

"Уколико нема места, мајке спавају на столици уз дете. То је оно што је заиста тешко за родитеље. Просечна дужина лечења код нас је пет и по дана, према томе пет ноћи једна мајка веома често мора да преседи на столици уз своје дете", каже Ида Јовановић, директор Универзитетске дечије клинике у Тиршовој..

Прама њеним речима, доказано је да се брзина опоравка сваког болесника, не само детета, убрзава, уколико је неко уз њега.

"Брига најближих и боравак мајке уз дете убрзава излечење и значајно утиче на психичко стање детета", каже Јовановићева.

У Београду постоје још две родитељске куће за децу оболелу од рака, која се лече у Тиршовој и Институту за онкологију. Међутим, исти проблем имају породице деце која се лече од тешких болести бубрега и срца или ортопедских болесника.