"Велике пушке великог калибра"

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић изјавио је данас да улагање у војску није "звецкање оружјем", већ инвестиција у безбедност грађана Србије, али и у углед земље.

Диковић је на отварању изложбе "Велике пушке великог калибра" у галерији Војног музеја на Калемагдану, поводом Дана државности, рекао да специјална бригада Војске Србије располаже опремом какву имају сличне јединице "најјачих армија на свету".

"Војска Србије модернизацију поставља у сам врх приоритета, али очекује нас још низ пројеката по питању опремања војске", рекао је Диковић. Он је подсетио да је модерна српска држава настала борбом у два устанка, а бранила се у бројним ратовима.

"У најтежним тренуцима у историји није било друге могућности за опстанак, него да се у руке узме пушка. Зато и не чуди што је пушка за наш народ постала симбол борбе и слободе, а посебно у том времену", казао је Диковић.

Он је истакао да је данас зато прилика да се подсетимо и у коликој је мери територија Србије у прошлости била место сусрета и сукоба великих освајача, народа и култура.

Присутнима на отварању изложбе обратио се и начелник Војног музеја Драган Милковић, истакавши да се тај музеј и ове године укључио у обележавање Дана државности - 15. фебруара.

Он је подсетио да Војни музеј гостује са још две изложбе - у Нишу са изложбом "Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије'' и у Чачку са изложбом "Српске заставе из балканских и Првог светског рата''.

Милковић је казао да заинтересовани на изложби могу видети пушке великог калибра, за које, како је рекао, постоји мишљење да су нов концепт. "Међутим, наша изложба ће показати развој ове врсте наоружања од 16. века, па све до данас", истакао је Милковић.

Према његовим речима, изложба је конципирана из три сегмента, па се на њој могу видети бедемске пушке, противтенковске пушке из Другог светског рата и савремене снајперске пушке.

Одликовања и заставе

Изложба "Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије" отворена је у Галерији Синагога у Нишу, а посетиоцима је представљено више од 100 ордена, медаља, споменица, повеља и диплома из колекције Војног музеја у Београду.

Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић рекао је отварајући изложбу, да "држава постоји онолико колико је спремна да се захвали појединцу, да очува идентитет и покаже самопоштовање".

Изложени су и портрети представника владарских породица Обреновића и Карађорђевића, српских војсковођа и гувернера, литографије са представама значајних историјских догађаја и цртежи ордења и одликовања, из збирке Народног музеја у Нишу и Галерије Матице српске.

Приказан је развој српских одликовања од средине 19. века до краја Првог светског рата, односно од првог одличја установљеног у Србији.

Медаље за приврженост којом је кнез Милош Обреновић одликовао своје присталице, до ордења Петра Првог Карађорђевића додељеног заслужним учесницима ратова.

У Чачку је, поводом обележавања Дана државности Србије, свечано отворена изложба "Српске заставе из балканских и Првог светског рата".

Отварајући изложбу у галерији Народног музеја, изасланик владе, државни секретар у Министарству одбране Игор Јовичић нагласио је значај застава као обележја и симбола државе и војске под којима су извојеване велике победе у одбрамбеним и ослободилачким ратовима.

Аутор изложбе, која ће у Чачку бити отворена месец дана, Анђелија Радовић, виши кустос, подсетила је да су уочи балканских ратова за српске пукове израдјене нове заставе.

На српској тробојници, са једне стране свиленим концем био је извезен српски грб, а, са друге, лик Светог Андреја Првозваног, уз девизу на обе стране - "С вером у Бога - За краља и отачаство".

С посебном лентом, 51 заставу српским пуковима су, у два наврата, током 1911.године, уручили краљ Петар Први Карађорђевић и министар војни, у то време генерал Степа Степановић. Сви пукови су, за заслуге у ратовима, добили бројна одликовања којима су окићене њихове заставе.

На Солунски фронт своје барјаке донеле су добровољачке јединице састављене од Срба, бивших аустроугарских војника, и оних који су пристигли из САД и Канаде. На њима су, са једне стране, биле инсигније разних српских организација, а, са друге, отисак заставе њихове нове домовине, најчешће Америке.

На дугом ратничком путу, од борби на Церу, Колубари, Дрини и Београду, у време повлачења преко албанских гудура, па до Солунског фронта и ослободилчког повратка у Србију, верност према војничкој застави била је једна од светих дужности сваког војника, а нарочито барјактара, да чувајући барјак, чувају част војске и отаџбине.

У новоствореној Краљевини СХС били су у употреби нови симболи на грбу, а тек 6.септембра 1930.године на Бањици краљ Александар Први Карађорђевић уручио је војсци нове заставе, док су српске пуковске из 1911. предате Војном музеју у Београду, из чије су поставке, поводом 15. фебруара - Дана државности, донете на изложбу у Чачак.