Донирање органа нада за живот

У Србији је, од почетка године, шест породица дало сагласност да се органи њихових најмилијих, којима нема помоћи, пресаде другима. Тако је продужено 10 живота.

Иако ће неки можда рећи да није дуго, за Николу Ђурђевић (34) период проведен уз дијализни апарат - трајао је предуго. У новогодишњој ноћи, каже, добио је највреднији поклон.

Никола каже да се вратио нормалном животу. "Био сам три године на дијализи, више сам и заборавио како је то бити здрав. Сада се супер осећам, резултати су како треба", каже Никола.

После добре сарадње са Клиничко-болничким центром "Земун", али пре свега зато што је породица донора дала сагласност за трансплантацију, на Војномедицинској академији опорављају се, Бобан (44), који је 18 година ишао на дијализу и Владо, коме је апарат шест година замењивао бубрег.

"Пре недељу дана сам трансплантиран, осећам се добро. Захваљујем се породици која је омогућила да наставим неки нормалан живот без дијализе", каже Бобан Јовановић.

И тридесетогодишњи Владо Киза се захваљује породици донора, која му је својом племенитошћу омогућила нови ведрији и здравији живот.

У Србији, бубрег чека 800 грађана. Координатор за трансплантацију ВМА Ђоко Максић рекао је да појединим пацијентима у тешком стању без трансплантације срца и јетре не могу на други начин да продуже живот.

Према његовим речима, бубрежни болесници су у предности захваљујући дијализама, али им трансплантација пружа нови квалитет живота, могућност да сачувају своју фертилност, да оформе породицу, да наставе рад и рехабилитацију.

Максић додаје да се трансплатацијом остварује и значајна економска уштеда за читаво друштво.

Координатори који разговарају са породицама које губе најмилије, кажу да су грађани информисани о можданој смрти, значају даривања органа и да све више породица, у најтежем тренутку, даје сагласност за трансплантацију.

Због тога би приоритет здравственог система у наредном периоду требало да буде и развијање програма трансплантације срца, плућа, панкреаса.