Све више самаца

Истраживања показују да у Србији једна жена роди у просеку 1,4 деце, с друге стране, има чак 2,8 намерних побачаја. Одлагање ступања у брак али и родитељства, стручњаци објашњавају тешким финансијским стањем, али и другим друшвеним и професионалним захтевима.

Тамара Мојсић, мајка трогодишњег Растка, још не размишља о другом детету. Каже, много је улога и обавеза које мора да испуни.

"О проширењу породице не размишљам зато што размишљам и о каријери, да се усталим и стабилизујем. Проблем је и што се у данашње време жене тешко реше да роде и чак прво дете, то ураде јако касно тако да о другом детету не размишљају", каже Тамара.

Одлагање заснивања породице и родитељства последица је многих фактора, али и узрок старења и опадања броја становника, што је показао и последњи попис, према коме нас је мање за град величине Ниша.

Демограф Владимир Никитовић каже да од "беби бум" периода, односно од експлозије рађања после Другог светског рата, нисмо имали ни близу такав ниво, данас је 40 посто мање рођених него тада по једној генерацији.

"Педесет генерација није оставило довољно потомака да се дугорочно замене. Само у задњих 20 година, свака генерација оставља практично 30 одсто мање потомака иза себе него што је она сама била. У будућности је врло извесно да ће становништво Србије и старити и смањивати се", каже Никитовић.

Просечни српски младожења има скоро 33 године, а млада око 29.

"У нашој култури највећи број домаћинстава је трогенерацијски - то значи да ви из дечје собе идете у свој брачни кревет и то кад вам родитељи умру. Ми имамо вештачки продужену адолесценцију и онда се теже доносе зреле одлуке, онда се остаје у другом стању а није - ја желим дете", рекла је Невена Чалоски Херцог, психијатар.

Одлагање родитељства са собом носи замку да уме да потраје унедоглед, па чак и до тренутка када је касно за потомство, наводе стручњаци. На западу се то, на пример, решава тако што жене, због професионалних изазова, замрзавају ембрионе или јајне ћелије или користе сурогат мајке.