Британија: Михаиловић патриота

Британска тајна служба СОЕ из Другог светског рата окарактерисала је команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба Дражу Михаиловића као патриоту који није сарађивао са окупаторима у Другом светском рату, наводи се у извештају који је представљен у Вишем суду у Београду.

"Генерал Михаиловић је био патриота, човек велике снаге и способности", наводи се у документу представљеном на рочишту за рехабилитацију Михаиловића и додаје да "нема доказа да је био колаборациониста са Немцима, Италијанима ни са владом Милана Недића".

Како је објаснио историчар Слободан Марковић, председник Државне комисије за истраживање околности под којима је Михаиловић убијен, документ је сачинио професор на универзитету Оксфорд Вилијем Микензи на основу извештаја британских обавештајаца, који су били у посматрачким мисијама у Краљевини Југославији током рата.

Извештај британске тајне службе строго је поверљив и носи напомену да могу да га користе само тајне службе и британска влада, а на данашњем рочишту први пут је представљен јавности.

Историчар Марковић је поред тог докумета суду доставио и бројну другу документацију, а предао је и транскрипте седнице британског парламента, дан пре убиства Михаиловића 17. јула 1946. године.

У транскриптима ратни шеф британске дипломатије Ентони Идн упитао је на седници парламента свог наследника: "Шта је Краљевина Британија учинила за генерала Михаиловића, који је био први герилац у Европи у борби против нациста?"

Послератни британски министар спољних послова Ервест Бевин одговорио је да су суду у Београду послати извештаји петорице британских официра, који су били у штабу генерала Михаиловића до маја 1944. године у којима се констатује да су он и његов покрет стално водили активну борбу против окупатора.

Суд у Београду их, међутим, није узео као релевантне, а није прихватио ни предлог да ти официри сведоче у Југославији, навео је тада Бевин.

Намештен процес

Марковић је истакао да је суђење Михаиловићу био апсолутно монтиран процес, а у прилог томе доставио је суду писмо тужиоца у том процесу Милоша Минића, који је као шеф Озне за Београд 1945. године упутио врху Комунистичке партије Југославије, односно годину дана пре судјења и стрељања Михајловића.

"Наша партија руководи јавним тужилаштвом, тако и Озном и свим другим државним институцијама. Руководиоци Озне, чланови партије, изабрани су међу најбољима. Тужиоци и судије морају да имају поверења у њих", навео је Минић у том писму за КПЈ.

Марковић је суду доставио и записнике са суђења Михаиловићу, као и аудио снимке из архиве Радио Београда и нагласио да је очигледно да су делови записника са суђења преправљани и да не одговарају аудио снимцима.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права и захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић.

Придружили су му се Српска либерална странка, с академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловић није имао право на одбрану и није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Захтевом за рехабилитацију затражено је поништење пресуде којом је Дража Михаиловић осуђен на смрт и којом су му претходно одузета сва грађанска права.

Михајловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један".

Државна комисија утврдила је да је Михаиловић убијен на Ади Циганлији, али сумња да су његове кости касније пренете у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.

Процес рехабилитације биће настављен 27. јануара 2012. године.