субота, 28.08.2010, 19:23 -> 19:40
Мађари најтрофејнији
Репрезентацији Мађарске припало је највише трофеја (12) у историји шампионата Европе, а осим наших северних суседа најсјајније медаље освајали су још СССР, Холандија, Западна Немачка, Италија, Југославија, потом Србија и Црна Гора и након раздвајања Србија, односно Црна Гора.
Мађарска доминација у континеталним оквирима посебно је била изражена пре Другог светског рата, када је државни тим те земље освојио свих пет шампионата.
Након највећег сукоба у историји цовечанства Мађари су се одржали у светском врху, али су се појавиле нове велесиле - пре свих ШСР и Југославија - са којима су морали да деле пехаре.
Иако је важила за једну од најбољих ватерпло нација и поносила се изузетно квалитетном лигом, бивса Југославија све до 1991. године није успела да освоји златну медаљу на европским првенствима.
Једино "злато" које је недостајало у трофејној ризници "плавих делфина" освојено је тек у Атини када нису играли репрезентативци из Словеније и Хрватске (са изузетком Анта Васовића).
Репрезентације СР Југославије, Србије и Црне Горе и самосталне Србије доминирале су на почетку трећег миленијума. У том периоду (2001-2006. године) пехар намењен "владару Европе" није мењао власника, иако је земља за коју су наступали прваци "Старог континента" мењала имена.
Освајачи медаља на европским првенствима:
1926. (Будимпешта) Мађарска, Шведска, Немачка
1927. (Болоња) Мађарска, Француска, Белгија
1931. (Париз) Мађарска, Немачка, Аустрија
1934. (Магдебург) Мађарска, Немачка, Белгија
1938. (Лондон) Мађарска, Немачка, Холандија
1947. (Монте Карло) Италија, Шведска, Белгија
1950. (Беч) Холандија, Шведска, Југославија
1954. (Торино) Мађарска, Југославија, Италија
1958. (Будимпешта) Мајдарска, Југославија, СССР
1962. (Лајпциг) Мађарска, Југославија, СССР
1966. (Утрехт) СССР, Источна Немачка, Југославија
1970. (Барселона) СССР, Мађарска, Југославија
1974. (Беч) Мајдарска, СССР, Југославија
1977. (Јенчепинг) Мајдарска, Југославија, Италија
1981. (Сплит) Западна Немачка, СССР, Мађарска
1983. (Рим) СССР, Мађарска, Шпанија
1985. (Софија) СССР, Југославија, Западна Немачка
1987. (Стразбур) СССР, Југославија, Италија
1989. (Бон) Западна Немачка, Југославија, Италија
1991. (Атина) Југославија, Шпанија, СССР
1993. (Шефилд) Италија, Мађарска, Шпанија
1995. (Беч) Италија, Мађарска, Немачка
1997. (Севиља) Мађарска, Југославија, Русија
1999. (Фиренца) Мађарска, Хрватска, Италија
2001. (Будимпешта) Југославија, Италија, Мађарска
2003. (Крањ) Србија и Црна Гора, Хрватска, Мађарска
2006. (Београд) Србија, Мађарска, Шпанија
2008. (Малага) Црна Гора, Србија, Мађарска
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар