Нолетових 60 минута

"Бомбардовање Београда било је застрашујуће искуство за дечака који сања да постане тениски шампион", рекао је Ђоковић.

Српски тенисер одвео је екипу Си-Би-Еса у стан свога деде у Београду где је са породицом проводио време током НАТО бомбардовања 1999. године. Страх и недостатак нормалног одмора и сна носили су опасност да дечак добије трауме, да му пажња не буде усредсређена на тенис.

"Два и по месеца будили смо се сваке ноћи између два и три ујутру због најаве бомбардовања. Било је застрашујуће. Али, било је и добрих ствари. Увек се трудим да се сећам тих времена по неким позитивним дешавањима. Добра страна је била, рецимо, та што смо мање ишли у школу, а више смо се дружили са рекетом", испричао је Ђоковић у емисији.

Тада дванаестогодишњак, Ђоковић је добио нови мотив да успе.

"Рат нас је зближио. Сви смо били јединствени, а код нас спортиста и у мојој породици пробудила се глад, глад за успехом", рекао је Ђоковић.

Ђоковић је израстао у српског хероја. Али, до славе и величанствених успеха требало је, како каже, копати. Пре свега зато што је Србија имала лош имиџ у свету због рата у бившој Југославији. Због тога ни спортистима ове земље није било лако.

"Ми, као Срби, морали смо тежим путем да долазимо до успеха, због прошлости и историје какву смо имали. Морали смо да копамо дубље од осталих", истакао је Ђоковић.

Један од дечачких снова који је остварио било је освајање Вимблдона. Тада је направио необичан гест.

"Када је меч завршен, појео сам комадић те чувене траве и тада су ми кроз главу прошле слике из детињства, свега онога што сам прошао. Успомене на први тениски терен на којем сам почињао, дане у Београду... Било је прелепо", испричао је Ђоковић.