Година краља

Када је у децембру 2010. године са Зимоњићем, Троицким, Типсаревићем и селектором Обрадовићем подигао трофеј победника Дејвис купа, Новак Ђоковић најавио је сјајну 2011. годину.

Оно што нико није знао, вероватно ни сам Ђоковић, колико ће та 2011. година заиста бити успешна за њега. И у првим сатима нове године, многи анализирају сезону српског играча, сврставајући је у једну од најбољих у тениској историји.

Десет освојених турнира, од којих је три гренд слема, и пет мастерса којим је поставио нови рекорд у светском тенису, све то је крунисано освајањем првог места на АТП листи и заузимањем места у историји овог спорта.

Сезона коју је Новак Ђоковић оставио иза себе проглашена је за трећу најбољу у периоду „отворене ере“, одмах иза Федерерове доминације 2006. године и Род Лејверове сезоне 1969. године.

Када Пит Сампрас каже да је Нолетова сезона најбоља коју је гледао у животу, а то потврди и Борис Бекер, сагласи се Џон Мекинро и већи део тениских легенди, онда тек можемо да назермо о каквом се успеху ради.

Када међународни медији већ у јулу искористе све суперлативе да похвале игру нашег тенисера, онда је можда јасније како шта је Ноле учинио у свету тениса.

Али када на крају године српски тенисер, од реномираних медијских кућа широм света добије награде за најбољег спортисту године, и то испред фудбалера Барслоне Леа Месија, слика о успеху Ђоковића је комплетна.

Ако је Дејвис куп био најава добрих резултата у 2011. години, први корак на успеху Ноле је направио на Отвореном првенству Аустралије, где је освојио своју другу гренд слем титулу у каријери, први трофеј у години.

На путу до финала Ноле је почистио и Федерера док је у финалу савладао Ендија Мареја.

Српски тенисер није имао времена прописно да се радује трофеју када је почео учешће на турниру у Дубаију. Лодра, Лопез, Мајер, Бердих, и на крају Федерер, овако је изгледала Нолетова „листа за одстрел“ на овом турниру.

У победничком ритму Ноле је наставио и у марту када се играо мастерс у Индијан Велсу. Пред Нолетом су редом падали Голубјев, Гулбис, Троицки и Гаске, а онда у полуфиналу Федерер и у финалу Надал.

Мало је ко веровао да ће пораз у финалу од Ђоковића бити само први у дугом низу неуспеха шпанског тенисера.

Одмах после Индијане на ред је дошао Мајами и наставак победничког низа. Већ тада су светски медији извештавали и сјајним играма Нолета, тада се већ помињала његова чудесна дијета, а све се још више закувало када је српски тенисер освојио и овај турнир.

У финалу нова победа над Надалом, друга у низу, која и даље није најављивала оно што ће касније да се деси, јер на ред је долазила „сезона шљаке“ где је шпански тенисер са правом имао титулу краља.

Тако је барем било до турнира у Мадриду када је Ноле победио Рафу пред његовим навијачима. Ако је до тада било сумњи да су успеси српског тенисера привремени, сада је већ постало јасно да је Ђоковић спреман за врхунске домете.

Успех из Мадрида српски тенисер је поновио на шљаци у Риму где је у новом финалу, четвртом узастопно, поново савладао „краља шљаке“.

Тада су почеле и шале да Рафа сакупља салатаре (трофеје намењене другопласираном на турниру), док Ноле узима трофеје.

Оно о чему се ранијих недеља стидвљиво нагађало, сада се отворено причало, да ће Ноле можда и оборити рекорд Џона Мекинроа по броју узастопних победа.

Амерички тенисер је држао рекорд од 42 узастопне победе, док је после освајања турнира у Београду, Ноле дошао на домак тог успеха.

На жалост на том путу га је зауставио Роџер Федерер у полуфиналу Ролан Гароса. После низа од 41. победе у 2011, Новаков магични низ је прекинут. Али само на кратко.

Док су се познаваоци тениса питали да ли пораз на Ролан Гаросу значи и пад форме, већ на Вимблдону Новак је показао да се после кратког пада врати још јачи.

У финалу нова, пета узастопна победа над Рафаелом Надалом јасно је показала ко је преузео главну улогу у светском тенису.

Освајањем трофеја на Вимблдону Ђоковић је једним ударцем испунио скоро све своје професионалне снове. Као клинац маштао је да подигне трофеј намењен победнику Вимблдона, и успео је, а после овог такмичења српски тенисер је коначно избио на прво место АТП листе.

На конференцији за новинаре навијачи у Србији вероватно ће заувек памтити Нолетове речи, када је одговарајући на питање новинара о односу медијима према њему рекао: „На њихову жалост, Србија има првог тенисера на свету“.

Круна тријумфа био је величансвтвени дочек у Београду где се стотине хиљада људи окупило да прослави невероватан успех.

Ни Вимблдон није био последња станица у неверовартној тениској сезони. Освајањем Роџерс купа Новак је дошао до петог мастерса у сезони и тако оборио још један рекорд.

Недељу дана касније у финалу мастерса у Синсинатију Ноле је стигао до финала, али је меч морао да преда Ендију Мареју због повреде, што је био други пораз у сезони.

Ипак, последња станица у невероватној сезони за српског тенисера био је Ју-Ес Опен. Последњи гренд-слем Ноле је освојио на величанствен начин. Меч полуфинала против Роџера Федерера, када је спасао две меч лопте вероватно ће ући у тениске анале.

Ако у једном потезу може да се опише начин игре коју је Ђоковић форсирао целе сезоне, то је онда онај легендарни ретерн када је спасао прву меч лопту. Ноле је тада помало хазардерски, али пре свега храбро, распалио дијагоналу коју ни моћни Роџер није могао да врати.

Убрзо после тога спасао је и другу меч лопту, а онда преокренуо цео меч у своју корист. У финалу стара муштерија, Рафаел Надал и шести пут је поклекао пред српских тенисером. Трећи гренд слем је освојен а успешна сезона приведена крају.

Момку који нам је у још једној тешкој години донео толико весеља желимо све најбоље у 2012. Ако је могуће да сезона буде још успешнија од претходне.