Јапанци се диве Пиксију и Новаку

Просечан Јапанац нема појма где се Србија налази и који је језик у употреби, али зато обожава легенду српског фудбала Драгана Стојковића Пиксија, тренутно тренера Нагоје који има своју улицу у том граду, а посебно српске тенисере Новака Ђоковића, Ану Ивановић и Јелену Јанковић.

Иако Јапанци радо крстаре туристичким дестинацијама по Европи, пре свега њеним западним делом као што су Беч, Будимпешта, Праг, Париз, Берлин, о Србији не знају много. На питање колико знају о Србији следи дуго размишљање.

"Да ли је то Србија и Херцеговина?", упитала је Танјуговог репортера Јапанка из Нагана и додала самоуверено да је то сигурно онај део Европе где се налазе Литванија и друге новонастале државе, бивше чланице СССР-а.

Ни објашњење да је то једна од наследница бивше Југославије није помогло код млађих Јапанаца, који не познају најбоље новију историју Европе.

Просечан Јапанац не зна којим се језиком служе грађани Србије, а камоли како се зове главни град. Тек када им неко на географској карти то покаже, присећа се да су тамо, пре две деценије дивљали ратови, иако не зна због чега, ни када тачно.

Све то постаје много занимљивије када се узме у обзира чињеница да Јапанци имају много прилика да се упознају са Србијом, као на пример, на лету аустријске авиокомпаније АУА из Беча за Токио, коју често користе, јер је међу повољнијима.

Наиме, у репертоару видео филмова који се нуде на екранима седиштима налази се и српски филм "Девојка са сломљеним носем". А када сазнају нешто више о земљи, коју иначе не познају, као и у случају Србије, одмах почну да се интересују за српске речи и реченице које се користе у свакодневници.

Спортисти својим успесима, а пре свега примерним наступом, доприносе да једна земља доспе у жижу интересовања публике, па тако и дела Јапанаца, заљубљеника у спорт. Иначе, Јапанци су народ који не говори много страних језика и пре свега су окренути себи и свом региону.

Оправдање за то, објаснила је једна Јапанка из Нагана, лежи у чињеници да је њизхова земља острво, због чега је и слабо интересовање за учење језика и упознавање шире географије, јер су ослоњени и упућени сами на себе.