Модерни Робин Худови

За само шест недеља може да се савлада основно знање о стреличарству, а у Београдском стреличарском клубу учи се корејска техника пуцања.

Корејци су, иначе, у свету познати као прави "залуђеници" за гађање луком и стрелом.

Обука се изводи на школској опреми, посебно прилагођеној способностима почетника, који се за шест недеља оспособи да рукује луком и стрелом и такмичи на турнирима.

Београдски клуб сваког пролећа организује школе стреличарства, на отвореном, а посебно се "гаји" женско стреличарство - пошто се показало да резултати жена не заостају за мушким, рекла је Тањугу секретар БСК и тренер са европском лиценцом Гордана Кнежевић.

Она истиче да је стреличарство вештина и да полазници уче да користе што мање мишића, јер је у питању континуирани напор, а покрети при сваком одапињању стреле су истоветни, како би хитац био прецизан.

"Полазнике учимо корејској техници пуцања, што подразумева што мање активирања мишића. Тиме се минимализује лош хитац и могућност повреде. Лук држе спечифичне групе мишића на леђима, које стреличару омогућавају да лук буде отворен и миран", објашњава Кнежевић.

У стреличарству постоје две врсте лука, олимпијски и сложени лук и самим тим две дисциплине, а разликују се по снази и енергији, објашњава Бранислав Јефтић, један од чланова БСК, који се стреличарством бави пет година.

Разлика је и што се код сложеног лука гађа са окидачем, а олимпијски се отпушта само са три прста.

"Поред лука и стреле, опрему чине тоболац, у којем се држе стреле, нишан, стабилизатор, који служи за баланс стреличара и лансер стрела, преко кога стрела излеће", наводи Јефтић.

На такмичењима, стрелци гађају два пута по 30 стрела са 18 метара раздаљине, после чега се сабирају резултати.

Историчари се слажу да је проналазак лука и стреле, уз отркиће точка, један од најбитнијих момената у развоју људске цивилизације, јер је олакшао долазак до хране и борбу против непријатеља.

У Европи, стрелицарство се највисе развило у Енглеској, где су лук и стрелу донели Нормани у периоду од 850. до 950. године, а према неким оценама, управо је енглески дуги лук (лонгбоњ) омогућио Енглезима војну премоћ над континенталним супарницима.

Иако су се лук и стрела користили још у време праисторије, може се рећи да је то оружје доживело процват у Стогодишњем рату, после чувене битке код Азенкура, 25. октобра 1415. године, када је 6.000 енглеских стреличара поразило много бројнију француску војску са коњицом, коју је чинило више од 20.000 војника.

Преношењем барута из Кине у Европу и настанком првих пушака, лук и стрела су изгубили на значају, али је вештина гађања настављена, као спорт, на дворовима, све до Олимпијаде у Атини 1896, када је стреличарство промовисано у олимпијску дисциплину.

"Иако се Енглези поносе да имају традицију у овом спорту, главну реч у стреличарству воде Америка и Русија, али и они бледе пред доминацијом Јужне Кореје", примећује председник Стреличарског савеза Београда Александар Кнежевић.

Као илустрацију популарности овог спорта у Кореји, Кнежевић наводи да је стреличарство уведено као предмет у основној школи, уместо фижичког васпитања - док Северна Кореја на великим такмичењима скоро редовно осваја прва три места у обе конкуренције.