Стевић победник 4. етапе у Кини

Стевић је одспринтао после 2:50,12 часова вожње на стази од Дуобе до језера Ћингхуи (117,8 километра) белоруског интернационалца у профи тиму Аморе Вита Јурија Метлушенка и члана руског националног тима Бориса Шпилевског.

На 17. место етапу је у времену Стевића завршио Жолт Дер док је 72. такође у времену победника стигао Есад Хасановић!

Ово је други пут да Иван Стевић побеђује у етапи на трци ХЦ категрије (висока категорија). Пре тога славио је на трци истог ранга „Око Џорџије" у САД у другој етапи 2007. За успех у Кини је добио око 3.000 долара и 20 светских бодова који ће ићи и на укупни конто Србије. Такође, са 50. места у генераланом пласману попео се на 45.

- Уочи ове етапе причао сам са сувозачима како три године, од Б шампионата света у Кејптауну 2007. нисам победио јаку трку и да је већ време да се радујем - рекао је Иван Стевић после циља. - Овај успех је плод тимског рада, јер када су почели, на око 15 км до циља, да лове одбеглу тројку, цела екипа је ишла 50 км на сат! У завршници, караван са мало развукао, морао сам буквало да се лактам да дођем до чела. Кренуо сам на спринт на око 350 метара пре циља јер сам знао да у директном дуелу, раме уз раме, немам шта да тражим са неколико опасних спринтера. Памтићу ову победу јер никада до сада нисам тријумфовао на вишој коти, циљ је био на 3.232 метра надморске висине!

На питање извештача зашто је линију циља прошао са подгнутом руком и испруженим средњим прстом, Стевић је одговорио:

- Није била намера да никога вређам. Био је то, једноставно, гест упућен злој срећи која нас је пратила на овој трци, само се ја нисам разболео у предходној етапи. На неки начин сам разбио малер овом победом...

Душан Бановић, 22 годишњи спортски директор „Партизан Србије" поделио је радост и са помоћником Николом Јаковљевићем и масером Брајаном Дегијем:

- Одушевљени смо, јер како се одвијала етапа, нисмо ни сањали да ће имати срећан завршетак. Побегла су, одмах после старта, тројица возача, направили предност од 5,30 минута и чинило се да их нико неће ловити. Међутим, на 15 км до циља почела је потера, момци су сјајно возили, пратили су паклени темпо, јер је, на крају, просек у етапи са брдским циљем прве категорије на 3.445 метара, био 42,5 км на час! Стевић са мајсторски прогурао и одлично је тактички завршио етапу, помогао му је и Дер. Једино је најмлађи Никола Козомара исцрпљен остао на крају групе и дошао је на циљ са још десетак бициклиста, међу њима је био и искусни Хрват Демарин, са 4,35 минута заостака на 118. месту.

Жуту мајицу чува Хрват Радослав Рогина из Лоборике, са 13:12,03 часова и има 24 секунде предности у односу на Грегора Газводу (Словенија, КТМ - Аустрија) и 34 секунде предности у односу на Американца Рејнена Кила (Џели бели). Пласман српских бициклиста је: 45. Стевић +27,20, 48. Дер + 27,28 минута заостатка, 64. Хасановић + 37,13, 96. Козомара + 51,00 минута заостака итд.

Пета етапа је 120,6 км од језера Ћингхуа до Птичијег острва са једним брдским циљем треће категорије.

Иван Стевић је рођен 1980. у Београду где је почео да вози као кадет у ОБК Београду, да би из Партизана 2000. отишао у италијански аматерски клуб Аран за кога је возио до 2005. и забележио 20 победа.

Потом је прешао у САД где је 2005. возио прво за Аероспејс, а од 2006. до 2008. за „Тојота јунајтид".

Три највећа успеха у каријери, до ове трке, су му шампионска титула на Б првенству света 2007. у Кејптаун, вицешампионска титула на Б првенству света 2003. у Еглу крај Лозане и победа у другој етапи (Тумбстоун - Рим) на трци 2.ХЦ категорије „Око Џорџије" 2007.

Био је 2001. друмски шампион Југославије до 23 године, исти успех поновио је и 2003. Друмски првак у елити СЦГ био је 2003. и 2005. а првак Србије на друму био је 2006. и 2009. Двоструки је олимпијац, 2004. у Атини и 2008. у Пекингу (67. место).