Светски дан кинеских спотрских вештина

Последња суботе у априлу, од 1999. године у више од шездесет земаља света - међу којима је и Србија -  поштоваоци древне кинеске вештине, вежбајући од раних јутарњих часова нижу својеврсни ланац чије се карике надовезују. Циљ ове манифестације јесте да популарише традиционалну кинеску емдицину, али и спорт, благотоворно дејство тај ћија на људски организам.

Таи-ћи ћуен (познатији код нас као таи-чи чуан) јесте физичко- ментална вежба, чији скуп покрета укључује читаво тело, а све форме и облици вежбања, изводе се успорено и равномерно. Везује се за здравље, дуговечност и јединство духа и тела. Покрети носе маштовита и лепа имена, попут: "Расплети гриву дивљем коњу", "Понеси тигра у планину"..."Једноструки бич" и сл. Начин извођења односно стил форме, носи различите називе- Јанг, Сун, Ву, У или Чен.

Сваки од њих поседује различити приступ слагању форме,док се вежбе изводе празним рукама - длановима уз могућу примену мача, сабље, штапа или лепезе. Године 1200. таоистички монах Ћанг Сан Фенг основао је манастир на планини Ву Данг, да би практиковао таоизам у циљу врхунског развоја човека. Учитељ Ћанг је наглашавао да је равнотежа између јина и јанга начин да се усаврше менталне и физичке способности. Тако је настао таи ћи: Кинези су је прогласили унутрашњом борилачком вештином да би се разликовала од вештине кунг фу коју су вежбали у манастиру Шаолин.

         Неке од предности таи ћија: релаксација ума и тела, јачање тетива, зглобова, појачавање покретљивости мишића, регулисање функције нервног система, отклања стрес, доводи у равнотежу функције унутрашњих органа, појачавање имунолошког система, уравнотежавање рада жлезда са унутрашњим лучењем; таи-ћи доводи до високог степена концентрације и повећава самопоуздање. Побољшава се држање тела, а користи се у лечењу болести од зависности, артритиса, као превентива против остеопорозе, Паркинсонове болести, мултиплесклерозе и код разних психосоматских болести.