Око: Тајна Новакове дуговечности - три ставке које праве разлику

Учешћем у финалу Ролан Гароса са 38 година, Новак Ђоковић је исписао нове границе спортске дуговечности. Бројне спортске легенде не одлазе у пензију и са 40 година. О томе су у разговору за "Око" говорили проф. др Драган Радовановић и прослављени одбојкаш Владимир Вања Грбић.

Владимир Грбић је богату каријери окончао 2009. године и са 39 година је био МВП и првак турског шампионата.

Златни одбојкаш из Сиднеја 2000. је истакао да је потребна култура здравља у сваком спортисти како би досегао до дуговечности.

"Појам година данас је ного мање битан него како и на који начин се односите према свом телу. Мислим да је технологија данас отишла јако далеко у смислу опоравка и одржавања свега. Новак је пример олимпијца који страховито води рачуна о свом опоравку, телу и форми. Једини начин и јесте да, уколико усадите играчу културу здравља, да он може да траје без икаквих проблема. И није случајност да данас имате играча у свим спортовима који су до 40, 42 године. Ја сам играо до 39, Никола до 41, 'Квиско' Вујовић 41. Специфичност рада са спортистима је изузетно важна. Тако да је добро да их имамо, зато што јако велики број младих људи од њих може да учи и да види, а друго, они су прави пример како и на који начин спортисти треба да се односе према свом телу", рекао је Грбић и додао:

"Тело служи, и ви морате да одржавате јер је средство рада. Оно се прави у најмлађем узрасту уз помоћ науке. Евентуално буду деформитети или проблеми који ће касније да вас услове да развијете свој потенцијал на адекватан начин. Зато што ви. уколико имате физички све океј, оно што вам остаје јесте само надигравање. Када физички имате све што имате и када имате искуство, вама је то игра", каже Грбић.

Дугогодишњи лекар кошаркашке репрезентације Србије, хируг проф. др Драган Гага Радовановић је одредио три компоненте за високе резултате у позним атлетским годинама.

"Прва компонента је физиологија која се током година мења, али се код различитих људи она различито мења. Сигурно да немате те физиолошке аспекте на врхунцу у 37, 38, 40 година као што имате у 28, 29 и 30. Доказано је да је пик физиолошких способности који одређују тај перформанс или те кондиционе параметре које омогућавају бављење спортом, најгрубље речено, између 20. и 30. године. После тога долази до њихових промена", каже Радовановић и наставља:

"Друга компонента је психолошки мотив, јер то одржава буквално и физиологију, јер ако неко има велику психолошку снагу, то одређује снагу сваке ћелије у нашем организму. Свака ћелија од тих 20 до 30 трилиона ћелија које имамо, командована је и координисана из централног нервног система. И његова снага додаје снагу и тим ћелијама. И наравно, та надградња, тај мотив је јако велики.То је у ствари био један велики психолошки набој, али који је праћен и адекватним животним навикама, кроз шта све се пролази и што мора да прати психологија".

"Трећа компонента су повреде, које долазе из различитих разлога, али они људи, они спортисти који заиста воде рачуна о свом опоравку, о свом животном стилу, који воде рачуна о свим параметрима одржавања физиолошких карактеристика тела које су неопходне за врхунски спорт, сигурно имају много дужу трајност", закључио је Радовановић.

Остатак разговора погледајте у видеу на почетку текста.